Kyriliski alfabet

Kyriliski alfabet
Typ	Alfabet
Doba	wot srjedźišća 10. lětstotka
Pochad	Feniciske pismo; → Grjekski alfabet; → Glagolitiske pismo; → Kyriliski alfabet
Přiwuzne systemy	Łaćonski alfabet; Koptiske pismo; Armenski alfabet; Glagolitiske pismo
Unicode range	U+0400–U+052F; U+2DE0–U+2DFF; U+A640–U+A69F;
ISO 15924	Cyrl

Kyriliski alfabet (tež cyriliski) je alfabet, kotryž so wužiwa zwjetša – ale nic jenož – wot słowjanskich rěčow, z kotrychž je rušćina najbóle rozšěrjena. Kyrilišćinu wužiwaja nimo toho wjele mjeńšinowych rěčow Ruskeje kaž tež ukrainšćina, běłorušćina, bołharšćina, kazachšćina, makedonšćina, mongolšćina a serbišćina (nimo łaćonšćiny).

Wot přistupa Bołharskeje do Europskeje unije je kyriliski alfabet jedyn z třoch oficialnych alfabetow w EU.

Za čas Sowjetskeho zwjazka wužiwaše so kyrilišćina tež w uzbekšćinje, turkmenšćinje, kirgišćinje a azerbajdźanšćinje, kotrež wužiwachu prjedy zwjetša arabske a dźensa łaćonske pismo. W Uzbekistanje płaći kyriliske pismo hišće paralelnje k łaćonskemu.

Stawizny

Alfabet bu pomjenowane po Cyrilu (Кирилъ/Κύριλλος) ze Sołuna, kiž wšak njeje jón wunamakał, ale město toho glagolitiski alfabet ("glagolica"), předchadnik kyriliskeho.

Dokładny wunamakar alfabeta je njeznaty. Je pak wěsty, zo wuwiwaše so alfabet w 9. a 10. lětstotku w Bołharskej po modelu grjekskeho. Nimo toho přidachu so za někotre w grjekšćinje njeznate słowjanske zwuki tež glagolitiske pismiki, na přikład Ш (Š) a Ж (Ž).

Cyrkwinosłowjanski alfabet

Běłoruski alfabet

А а	[a]
Б б	[b]
В в	[v]
Г г	[g]
Д д	[d]
Е е	[je]
Ё ё	[jo]
Ж ж	[ʒ]
З з	[z]
И, и	[i]
Й й	[j]
К к	[k]
Л л	[l]
М м	[m]
Н н	[n]
О о	[o]
П п	[p]
Р р	[r]
С с	[s]
Т т	[t]
У у	[u]
Ў ў	[w]
Ф ф	[f]
Х х	[x]
Ц ц	[ts]
Ч ч	[tʃ]
Ш ш	[ʃ]
Щ щ	[ʃtʃ]
Ъ ъ	(njezwukowy) (twjerde znamješko)
Ы ы	gutural, kaž y w pólšćinje
Ь ь	(mjechke znamješko) ; pokaza zo přechodny konsonant je palatalny
Э э	[e]
Ю ю	[ju]
Я я	[ja]

Bołharski alfabet

А а	[a]
Б б	[b]
В в	[v]
Г г	[g]
Д д	[d]
Е е	[e]
Ж ж	[ʒ]
З з	[z]
И и	[i]
Й й	[j]
К к	[k]
Л л	[l]
М м	[m]
Н н	[n]
О о	[o]
П п	[p]
Р р	[r]
С с	[s]
Т т	[t]
У у	[u]
Ф ф	[f]
Х х	[h]
Ц ц	[ts]
Ч ч	[tʃ]
Ш ш	[ʃ]
Щ щ	[ʃt]
Ъ ъ	"[ə]" zwuk (1), to je tak mjenowany šwa.
Ь ь	[j*]
Ю ю	[ju]
Я я	[ja]

(1) jako a w jendźelskim słowje about, e w němskim słowje Gabe

Makedonski alfabet

А а	[a]
Б б	[b]
В в	[v]
Г г	[g]
Д д	[d]
Ѓ ѓ	[dj]
Е е	[e]
Ж ж	[ʒ]
З з	[z]
Ѕ dz	[dz]
И и	[i]
Ј ј	[j]
К к	[k]
Л л	[l]
Љ љ	[lj]
М м	[m]
Н н	[n]
Њ њ	[ɲ]
О о	[o]
П п	[p]
Р р	[r]
С с	[s]
Т т	[t]
Ќ ќ	[c]
У у	[u]
Ф ф	[f]
Х х	[ch]
Ц ц	[ts]
Ч ч	[tʃ]
Џ џ	[dʒ]
Ш ш	[ʃ]

Mongolski alfabet

Kyriliski alfabet so za mongolšćinu wužiwa:

А	А а	[a]
Б	Б б	[p]
В	В в	[β]
Г	Г г	[ɡ], [ɢ]
Д	Д д	[t]
Е	Е е	[je]
Ё	Ё ё	[jɔ], [jo]
Ж	Ж ж	[tʃ]
З	З з	[ts]
И	И и	[i]
Й	Й й	[j]
К	К к	[kʰ]
Л	Л л	[ɮ]
М	М м	[m]
Н	Н н	[n], [ŋ]
О	О о	[ɔ]
Ө	Ө ө	[o]
П	П п	[pʰ]
Р	Р р	[r]
С	С с	[s]
Т	Т т	[tʰ]
У	У у	[ʊ]
Ү	Ү ү	[u]
Ф	Ф ф	[f]
Х	Х х	[χ]
Ц	Ц ц	[tsʰ]
Ч	Ч ч	[tʃʰ]
Ш	Ш ш	[ʃ]
Щ	Щ щ	[ʃtʃ]
Ъ	Ъ ъ	(njezwukowy)
Ы	Ы ы	[iː]
Ь	Ь ь	[i]
Э	Э э	[e]
Ю	Ю ю	[jʊ], [ju]
Я	Я я	[ja]

Ruski alfabet

А а	[a]
Б б	[b]
В в	[v]
Г г	[g]
Д д	[d]
Е е	[je]
Ё ё	[jo]
Ж ж	[ʒ]
З з	[z]
И, и	[i]
Й й	[j]
К к	[k]
Л л	[l]
М м	[m]
Н н	[n]
О о	[o]
П п	[p]
Р р	[r]
С с	[s]
Т т	[t]
У у	[u]
Ф ф	[f]
Х х	[x]
Ц ц	[ts]
Ч ч	[tʃ]
Ш ш	[ʃ]
Щ щ	[ʃtʃ]
Ъ ъ	(njezwukowy), твёрдый знак (tvjordij znak), (twjerde znamješko)
Ы ы	[ɨ], gutural, kaž y w pólšćinje
Ь ь	мягкий знак (mjagkij znak), (mjechke znamješko) ; pokaza zo přechodny konsonant je palatalny
Э э	[e]
Ю ю	[ju]
Я я	[ja]

Serbiski alfabet

KYRILISCE	ŁAĆONSCE	ZWUK
А а	A a	[a]
Б б	B b	[b]
В в	V v	[v]
Г г	G g	[g]
Д д	D d	[d]
Ђ ђ	Đ đ	[dź]
Е е	E e	[e]
Ж ж	Ž ž	[ž]
З з	Z z	[z]
И и	I i	[i]
Ј ј	J i	[j]
К к	K, k	[k]
Л л	L l	[l]
Љ љ	LJ lj	[lj]
М м	M m	[m]
Н н	N n	[n]
Њ њ	NJ nj	[nj]
О о	O o	[o]
П п	P p	[p]
Р р	R r	[r]
С с	S s	[s]
Т т	T t	[t]
Ћ ћ	Ć ć	[ć]
У у	U u	[u]
Ф ф	F f	[f]
Х х	H h	[ch]
Ц ц	C c	[c]
Ч ч	Č č	[č]
Џ џ	DŽ dž	[dź]
Ш ш	Š š	[š]

Ukrainski alfabet

А а	[a]
Б б	[b]
В в	[v]
Г г	[h]
Ґ ґ	[g]
Д д	[d]
Е е	[e]
Є є	[je]
Ж ж	[ž]
З з	[z]
И и	(1)
І і	[i]
Ї ї	[ji]
Й й	[j]
К к	[k]
Л л	[l]
М м	[m]
Н н	[n]
О о	[o]
П п	[p]
Р р	[r]
С с	[s]
Т т	[t]
У у	[u]
Ф ф	[f]
Х х	[ch]
Ц ц	[c]
Ч ч	[č]
Ш ш	[š]
Щ щ	[šć]
Я я	[ja]
ь	(njezwukowy, hl. (2))

(1) gutural kaž y w pólšćinje a čěšćinje, ы w rušćinje

(2) pokaza zo přechodny pismik je palatalny

Hlej tež

Kyril a Metod
Glagolica
Jatj

Wotkaz

Commons: Kyriliski alfabet – Zběrka wobrazow, widejow a awdiodatajow

Search