С Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Ивић (Буђановци , 23. децембар 1881 — Београд , 23. новембар 1948 ) био је српски историчар и универзитетски професор.
Историју и славистику студирао у Бечу код познатих стручњака Ватрослава Јагића и Константина Јиречека .[1] Докторирао 1905 . године. По завршетку студија остао је у Бечу пет година.
Године 1910 . изабран је за заступника (посланика) у Хрватском сабору , те исте године одлази у Загреб .[2] Од 1912 . године ради у Земаљском архиву у Загребу.
После Првог светског рата предаје југословенску дипломатску и политичку историју на Правном факултету у Суботици ,[1] који је у то време био испостава Правног факултета Универзитета у Београду..
Био је предан архивски истраживач и историчар Срба у Хабзбуршкој монархији . Издао је доста грађе везане за Србе из бечких архива. Најзначајније му је дело Историја Срба у Војводини , објављено 1929 . године.
У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” налазе се два писма и једна дописница коју је Алекса Ивић упутио Јоци Вујићу .[3]
Његов син је лингвиста Павле Ивић .[4]
Насловна страна првог дела збирке историјских извора Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа (1910) Написао је неколико стотина чланака и бележака на тему националне историје у бројним листовима.[2]
Ивић, Алекса (1905). „Кад је и од кога је Стјепан Вукчић добио титулу "Херцег од св. Саве"?” . Летопис Матице српске . 230 (2): 80—94. Ивић, Алекса (1909). Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века . Сремски Карловци. Ивић, Алекса (1910). Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа . Нови Сад: Матица српска. Ивић, Алекса (1910). Стари српски печати и грбови: Прилог српској сфрагистици и хералдици . Нови Сад: Матица српска. Архивирано из оригинала 28. 03. 2017. г. Приступљено 25. 06. 2017 . Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690) . Загреб. Aleksa Ivić, Iz istorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. veka, Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva, 18 (1916), Zagreb, 88-167.[5] Аустрија према устанку Срба под Милошем Обреновићем , Загреб 1917.Ивић, Алекса (1919). Родословне таблице српских династија и властеле (1. изд.). Загреб: Земаљска тискара. Ивић, Алекса (1922). О српском и хрватском имену . Београд: Цвијановић. Ивић, Алекса (1922). „Досељавање Срба у Славонију током XVI столећа” . Гласник Географског друштва . 7—8 : 90—112. Ивић, Алекса (1922). „Грађа за српску историјску географију” . Гласник Географског друштва . 7—8 : 197—207. Ивић, Алекса (1922). „Грађа за историјску географију српске цркве” . Гласник Географског друштва . 7—8 : 207—218. Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа” . Српски етнографски зборник . 28 : 1—158. Ивић, Алекса (1923). „Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)” . Браство . 17 : 156—165. Ивић, Алекса (1924). „Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-1660)” . Браство . 18 : 86—100. Ивић, Алекса (1925). „Марчанска епископија од 1662 до 1670” . Браство . 19 : 196—216. Ивић, Алекса (1926). „Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера” . Браство . 20 : 68—82. Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа” . Српски етнографски зборник . 36 : 1—228. Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра , Београд 1926.[6] Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703) . Нови Сад: Матица српска.