Мартин Кукучин | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | (1860-05-17)17. мај 1860. |
Место рођења | Јасенова, Аустријско царство |
Датум смрти | 21. мај 1928.(1928-05-21) (68 год.) |
Место смрти | Пакрац, Краљевина СХС |
Мартин Кукучин (слч. Martin Kukučín; право име Matej Bencúr; Јасенова, 17. мај 1860 – Пакрац, 21. мај 1928) био је словачки писац, драматург и публициста. Био је најзначајнији представник словачког књижевног реализма и сматра се једним од оснивача модерне словачке прозе.
Рођен је у породици слободних сељака, од оца Јана Бенцура Јуриша и мајке Зузане, рођене Пашков, и имао је два брата и једну сестру. Школовао се у гимназијама у Ревуци, Мартину, Банској Бистрици, Кежмароку и завршио школовање у Шопрону. Иако је желео да студира теологију у Братислави, због антисловачке атмосфере која је превладавала у то време, одлучио је да студира медицину у Прагу.
Након што је дипломирао и завршио приправнички стаж у Братислави, Инзбруку и Бечу, безуспешно је покушавао да нађе запослење у Словачкој. Године 1893. почео је ради као лекар у месту Селца на острву Брачу у Хрватској, где је био и активни члан културног друштва Хрватски Састанак. Године 1904. постао је један од његових директора. Безуспешно је покушао да се врати у Словачку 1896-97. године.
Године 1904. оженио се Перицом Дидолић, са којом је 1908. године отишао за Јужну Америку, где су се настанили у Пунта Аренасу у Чилеу, где се налазила велика заједница хрватских емиграната. Током 1922–24, поново је живео у Словачкој (тадашња Чехословачка), а затим се преселио у Хрватску 1924-25, уз кратак боравак у Чилеу 1925. да би решио имовинске спорове. Године 1926. коначно се настанио у Липику, бањском граду у Хрватској, где је и умро 1928. године.
Привремено је сахрањен на загребачком гробљу Мирогој, да би 29. октобра 1928. његови земни остаци били пренесени на Национално гробље у Мартину.[1]
Међународне | |
---|---|
Државне | |
Остале |