Мартин Хатала | |
---|---|
Датум рођења | (1821-11-04)4. новембар 1821. |
Место рођења | Трстена, Аустријско царство |
Датум смрти | 11. децембар 1903.(1903-12-11) (82 год.) |
Место смрти | Праг, Аустроугарска |
Мартин Хатала (слч. Martin Hattala; 4. новембар 1821 — 11. децембар 1903) је био словачки педагог и филолог, римокатолички теолог и лингвиста.[1] Аутор је прве граматике словачког језика Grammatica linguae slovenicae collatae cum proxime cognata bohemica 1850. Најпознатији је по нормирању словачког књижевног језика на основи средње–словачког дијалекта, реформи Људовита Штура, Михала Милослава Хоџа, у коју је увео етимолошки принцип на словачком језику.[2]
Рођен је 4. новембра 1821. у Трстени.[3] Након средње школе је припадао католичком реду пијариста. Студирао је у Братислави, филозофију у Трнави и теологију и славистику у Бечу. Године 1848. је постао католички свештеник, посветио се славистици. Постављен је 1850. године за професора словенских језика на гимназији и реалној школи у Братислави.[4] Године 1852. је објавио кратку словачку граматику Kratka mluvnica Slovenská.[2] По препоруци Павела Јосефа Шафарика је студирао славистику на Карлов универзитету. Године 1853. је постао доцент, а затим и ванредни професор славенске филологије у Прагу. Од 1864. године је радио као редовни професор. Учествовао је у полемикама са Францом Миклошичом, Шлајхером и Аугустом Лескином.[2] Од 1863. године је био члан Друштва српске словесности, од 1864. Српског ученог друштва и од 1892. Српске краљевске академије. Преминуо је 11. децембра 1903. у Прагу.[2]
Медији везани за чланак Мартин Хатала на Викимедијиној остави
Међународне | |
---|---|
Државне | |
Људи | |
Остале |