Актуелна светстка првакиња, Катерин Ибаргвен из Колумбије, била је главна фавориткиња обзиром да је током сезоне константно имала најбоље резултате. Најбољи троскок сезоне пре Првенства имала је Јекатерина Конева (15,04 м постигнут на митингу Профинтејн класик у Јуџину), али је и с тим троскоком изгубила од Ибаргвен на том митингу, мада је Колумбијкин победнички троскок остварен уз прејак ветар, па није испуњавао критеријум за најбољи резултат сезоне. Олимпијска победница Олга Рипакова победила је Ираргвен и на Светском првенству 2011. и на Олимпијским играма 2012., али не и у посљедње 3 године.
У финалу је повела Габријела Петрова са 14,52. Бивша Украјинка, а сад Израелка, Ана Књазјева-Миненко, у 2. серији значајно је поправила рекорд своје нове државе скочивши 14,78. Ипак, њено водство није дуго трајало будући да је Ибаргвен у истој серији скочила 14,80. То није био њен најбољи троскок у финалу, али би опет био довољан за златну медаљу. У 4. серији Ибаргвен је поправила своју дужину на 14,90 и осигурала победу. У истој серији Рипакова се пробила на 3. место са 14,59, међутим, Петрова је у наредној одговорила са 14,66. Рипакова се у поседњој серији још једном поправила скочивши 14,77, само центиметар мање од Књазјеве-Миненко. Петрова није успела поново одговорити и тако је Рипакова освојила бронзану медаљу. Свих 5 првопласираних троскокашица остварило је најбоље личне резултате сезоне, од којих су 2 били и лични рекорди. Сребрна медаља Књазјеве-Миненко била је прва женска медаља за Израел на светским атлетским првенствима.
У квалификацијама је учествовало 28 такмичарки подељене у две групе по 14. Квалификациона норма за финале износила је 14,25 метара (КВ), коју је испуниле 5 такмичарки, а 7 се пласирало према постигнутом резултату (кв)[9][10],[11].