Search

1793

godina
Ovo je članak o godini 1793.

Godina 1793 (MDCCXCIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru.

Milenijum:2. milenijum
Vjekovi:17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija: 1760-e  1770-e  1780-e  – 1790-e –  1800-e  1810-e  1820-e
Godine:1790 1791 1792 – 1793 – 1794 1795 1796
1793. po kalendarima
Gregorijanski1793. (MDCCXCIII)
Ab urbe condita2546.
Islamski1207–1208.
Iranski1171–1172.
Hebrejski5553–5554.
Bizantski7301–7302.
Koptski1509–1510.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat1848–1849.
• Shaka Samvat1715–1716.
• Kali Yuga4894–4895.
Kineski
• Kontinualno4429–4430.
• 60 godinaYin Voda Vo(l)
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar11793.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era
1793:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

  • 9. 1. - Jean-Pierre Blanchard demonstrirao let balonom u Americi.
  • 13. 1. - Francuski diplomata Nicolas-Jean Hugou de Bassville linčovan u Rimu.
  • januar - Topal Ahmed-paša, koji je jesenas porazio janičare, postavljen na čelo Beogradskog pašaluka - surov, lukav i gramziv, ostaje samo pola godine[1].
  • 16. 1. - Burmanski kralj Bodawpaya povratio Tenasserimsku obalu (Tanintharyi) od Sijamaca.
Pogubljenje Louisa XVI.

Februar/Veljača

  • 1. 2. - Rat Prve koalicije: Francuska objavljuje rat Velikoj Britaniji i Nizozemskoj.
  • 14. 2. - Irski parlament dao pravo glasa katolicima na parlamentarnim i lokalnim izborima.
  • 15 - 26. 2. - Neuspešna francuska ekspedicija na Sardiniji, odlučujuće poraženi kod La Maddalene 22-25. februara. Debakl će dovesti do raskida između kapetana Napoleona Bonaparte i korzikanskog lidera Pasquale Paolija. Na Sardiniji raste pokret za autonomiju od Pijemonta.
  • 16. 2. - Francuski general Charles François Dumouriez prelazi holandsku granicu, Breda zauzeta 24-og.
  • 24. 2. - Proglašena regrutacija (la levée en masse) u Francuskoj, poziva se 300.000 ljudi pod oružje.
  • 24. 2. - Monako priključen Francuskoj pod imenom Fort d'Hercule (do 1814), nakon što je knez Honoré III vladao 59 godina (završiće život u zatvoru 1795).
  • februar-mart - Napadi na radnje i neredi za hranu u Parizu.

Mart/Ožujak

  • 1. 3. - Bitka kod Aldenhovena je austrijska pobeda nad Francuzima na tromeđi Nemačke, Holandije i Belgije, Francuzi dva dana kasnije napuštaju opsadu Maastrichta.
  • 11. 3. - Izbija velika Pobuna u Vandeji protiv francuske republikanske vlasti, provocirana novačenjem i antiklerikalizmom. Seljaci masakrirali oko 200 ljudi u Machecoulu.
  • 7. 3. - Francuska objavila rat Španiji - Pirinejski rat traje do 1795.
  • 10. 3. - U Francuskoj ustanovljen Vanredni krivični tribunal, kasniji Revolucionarni tribunal, tužilac je Antoine Fouquier-Tinville, zvani "Snabdevač giljotine".
  • 18. 3. - Bitka kod Neerwindena: Austrijanci porazili francuskog generala Dumourieza u Belgiji, francuske trupe se napustile zemlju prvih dana aprila.
  • 18. 3. - Lokalni jakobinci proglasili Republiku Mainz, krajem meseca Konvent odobrio pristupanje Francuskoj republici.
  • 21. 3. - U svim komunama Francuske osnovani revolucionarni komiteti nadzora (Comité de surveillance révolutionnaire) nad osumnjičenim neprijateljima nacije.
  • 23. 3. - Bourbonu, francuskom otoku u Indijskom oceanu, promjenjeno ime u Réunion ("Sastanak", po sastanku marsejskih i pariskih revolucionara prošlog kolovoza).
  • 23. 3. - Bazel (Raurakijska republika) priključen Francuskoj kao departman Mont-Terrible.
  • 25. 3. - V. Britanija i Rusija zaključile konvencije o trgovini i defanzivnom savezu protiv Francuske; sledećeg meseca, ruska carica Katarina II izdaje edikt kojim prekida trgovačke odnose sa Francuskom[2].
  • 27. 3. - Johann Amadeus Franz von Thugut je novi austrijski državni kancelar (ministar inostranih poslova, do 1801), nakon što je Philipp von Cobenzl morao dati ostavku zbog Druge podele Poljske.

April/Travanj

  • 5. 4. - Gen. Charles François Dumouriez prebegao Austrijancima, što baca senku na njegove saveznike Žirondince. Jakobinci preuzimaju kontrolu nad vojskom preko predstavnika na misiji (Représentant en mission).
  • 6. 4. - Francuska revolucija: U Francuskoj osnovan Komitet javnog spasa (Comité de salut public) kao naslednik Komiteta opšte odbrane iz januara, na čelu je Georges Danton.
  • 13. 4. - Jean-Paul Marat uhapšen po inicijativi Žirondinaca, Revolucionarni tribunal ga oslobađa 11 dana kasnije.
  • 17. 4. - Španska vojska ulazi u Francusku u istočnim Pirinejima, napreduju do jula.
  • 22. 4. - George Washington proglasio neutralnost u ratu između Francuske i V. Britanije.
  • proleće - Braća Kiš, odn. Privilegovano ugarsko kraljevsko brodarsko društvo, započinje gradnju kanala između Dunava i Tise u Bačkoj - Francov kanal, danas Veliki bački kanal, završen je 1802[3].

Maj/Svibanj

  • 4. 5. - U Francuskoj ograničena cena žita (Loi du maximum).
  • 8. 5. - Charter Act obnavlja povelju Britanske istočnoindijske kompanije za još 20 godina.
  • maj - Francuski gusarski brod Luja Mareja uhvaćen u blizini Boke Kotorske?[4]
  • 18. 5. - Žirondinci osnovali Komisiju Dvanaestorice, biće uhapšeni Hébert i dr.
  • 18. 5. - Umro duranijski afganski vladar Timur Shah Durrani, nasleđuje ga sin Zaman Shah (do 1800).
  • 23. 5. - Bitka kod Famarsa: pobeda Koalicije na severu Francuske.

Jun/Juni/Lipanj

Druga Podjela Poljske
  • 31. 5. i 2. 6. - Dani 31. maja i 2. juna - pobuna sankilota izaziva pad Žirondinaca; Jakobinci preuzimaju diktatorsku vlast, uhapšen 31 žirondinski poslanik. U unutrašnjosti Francuske počinju federalističke pobune, za federalizaciju, protiv centralizacije vlasti u Komitetima - ugušene su do decembra.
  • jun, početkom - Hadži Mustafa-paša Šinikoglu stiže u Beograd kao kapidži-baša da bi istražio žalbe protiv Ahmed-paše i uveo nove uredbe, između ostalog Srbi imaju pravo da tuže Turke koji im čine nasilje.
  • 10. 6. - Pasquale Paoli se osamostaljuje na Korzici pod britanskim okriljem. Porodica Bonaparta istog dana beži u Francusku, nakon što im je prošlog meseca zapaljena kuća.
  • 10. 6. - U Parizu osnovan Nacionalni muzej prirodne istorije (kraljevski vrt postojao od 1635).
  • 17. 6. - Otvoren Grodnenski sejm, poslednji Sejm (sabor) Poljsko-litvanske zajednice - uz ruski mito i prinudu odobrena Druga podela Poljske, ukinut ustav iz 1791, sklopljen "večni savez" sa Rusijom (zasedanja traju do novembra).
  • 19. 6. - Macartneyeva misija stiže u Kinu.
  • 20. 6. - U Parizu pogubljeno 12 članova zavereničkog Bretonskog udruženja.
  • 24. 6. - Ratifikovan Francuski ustav 1793. (Ustav godine I), kasnije potvrđen referendumom, suspendovan već u oktobru.
  • 29. 6. - Bitka za Nantes: poraženi vandejski kontrarevolucionari.
  • sredinom godine - U mletačkom Splitu se sudi skupini Juraja Antuna Matutinovića koja ima revolucionarne ideje, ali i kritikuje odluku u poskupljenju živežnih namirnica.
  • sredinom godine - Na Brandenburška vrata postavljena Kvadriga.

Jul/Juli/Srpanj

Maraova smrt
  • 3. 7. - Mali Louis XVII oduzet od majke.
  • 9. 7. - U Gornjoj Kanadi (dan. Ontario) donesen Akt protiv ropstva, kojim je zabranjen uvoz robova i propisano oslobođenje sa navršenih 25 godina.
  • 13. 7. - Jean-Paul Marat ubijen od žirondinke Charlotte Corday (giljotinirana posle četiri dana).
  • jul - Hadži Mustafa je novi beogradski paša - pristalica sultanovih reformi, obziran prema Srbima.[5]
  • 17. 7. - Francuzi odbili Špance od Perpignana po cenu velikih gubitaka.
  • 20. 7. - Alexander Mackenzie stigao na obalu Tihog okeana, u mestu Bella Coola, British Columbia - prvi prelazak preko kontinenta severno od Meksika. Za 48 dana se mimoišao sa Georgom Vancouverom koji s mora istražuje obale Britanske Kolumbije, pa sve do Aljaske.
  • 23. 7. - Tromesečna Opsada Mainza se okončava francuskom predajom (pad Majnčke republike).
  • 27. 7. - Maximilien Robespierre ulazi u Komitet javnog spasa.
  • 28. 7. - Konvent proskribovao 21 žirondinca kao izdajnike i neprijatelje zemlje.
  • jul, krajem - Janičari na čelu s Kara-Hasanom zauzeli Požarevac[6].
  • 30. 7. - U Lisabonu otvoren operski dom Teatro Nacional de São Carlos, zamena za Ópera do Tejo, razorenu 1755).

Avgust/August/Kolovoz

  • 1 - 2. 8. - Okršaj tursko-srpske vojske sa janičarima kod Kolara - pobunjenici se povukli. Hadži Mustafa-paša obznanio Srbima dva fermana: potvrđeni organi vlasti, seoski knezovi i knežinski oborknezovi, Turci ne smeju ulaziti u sela.
  • 6 - 8. 8. - Prva profanacija francuskih kraljevskih grobova u Bazilici Saint-Denis - ostaci kraljeva i kraljica bačeni u masovne grobnice i preliveni krečom, uzeti dragoceni metali.
  • 8. 8. - Konvent zabranio francuske Kraljevske akademije.
  • 10. 8. - Otvoren muzej Louvre. U Parizu se održava Praznik jedinstva i nedeljivosti.[7].
  • 12. 8. - Janjevski svećenik Matija Mazarek u pismu prefektu Kongregacije kaže da svaku litaniju završava rečima Libera nos, Domine, ab Albanensibus! ("Oslobodi nas, Gospode, od Albanaca")[8].
  • 23. 8. - Francuska uvodi opću regrutaciju - Levée en masse.
  • 24. 8. - Francuski Komitet javne sigurnosti zabranio deoničarska društva.
  • 26. 8. (15. 8. po j.k., Velika Gospojina) - Hadži Mustafa-paša i portin komesar Azis-efendija sazvali narodni zbor sa uglednim Srbima - određene dažbine, uredbe o održavanju reda, poziv Srbima da se odazivaju na odbranu od janičara, izgleda i pravo na obnovu i gradnju crkava[9].
  • 27. 8. - Guverner John Graves Simcoe osnovao u Gornjoj Kanadi grad York - od 1834. Toronto.
  • 28. 8. - Toulon pao u ruke Koalicije i rojalista, što vodi opsadi.
  • 29. 8. - Léger-Félicité Sonthonax, civilni komesar u koloniji Saint-Domingue objavljuje oslobođenje robova u severnoj provinciji, uz ograničenja (Konvent ratifikovao sledećeg februara) - na ostrvu je Haićanska revolucija, prete Britanci i Španci.

Septembar/Rujan

  • 3. 9. - Komitet javne bezbednosti zatvorio Comédie-Française i uhapsio glumce nakon izvođenja predstave po romanu "Pamela" (ponovo radi od 1799).
  • 5. 9. - Francuska revolucija: smatra se da ovoga dana započinje Teror u kome je za deset meseci stradalo nekoliko desetina hiljada osumnjičenih neprijatelja revolucije.
  • 8. 9. - Bitka kod Hondschootea je francuska pobeda nad Koalicijom.
  • 14. 9. - Britanski poslanik Macartney primljen kod kineskog cara Qianlonga - uspeo je da izbegne kowtow, padanje ničice. Qianlong poručuje da "nebeska imperija ima svega u obilju" i da nema potrebe za trgovinom sa barbarima.
  • 14. 9. - Bitka kod Pirmasensa: Prusi potukli Francuze u Nemačkoj.
  • 17. 9. - Donesen Zakon o osumnjičenima (Loi des suspects), zakonski osnov Terora.
  • 17. 9. - Pirinejski rat: bitka kod Peyrestortesa je francuska pobeda nad Špancima.
  • 18. 9. - 18. 12. - Opsada Tulona.
  • 19. 9. - Britanci sa Jamajke se iskrcavaju na Haiti, u dogovoru sa rojalistima.
  • 29. 9. - Zakonom uveden Generalni maksimum za cene u Francuskoj.
  • septembar-oktobar - Vrhunac epidemije žute groznice u Philadelphiji, 5.000 mrtvih, 20.000 izbeglih.

Oktobar/Listopad

  • 5. 10. - Racija na Đenovu: Britanci zauzeli francusku fregatu Modeste u neutralnoj Đenovi, sedam dana kasnije i Impérieuse kod La Spezie. Đenova prekida diplomatske odnose sa Britanijom, austrijska pojačanja za Toulon se ne mogu ukrcati.
  • 6. 10. (15 Vendémiaire an II) - Uveden francuski revolucionarni kalendar, s početkom 22. septembra 1792 (uobličen u novembru).
  • 7. 10. - Predstavnik na misiji Philippe Rühl uništio u bazilici Saint-Remi Svetu ampulu koja je od 12. stoleća sadržavala ulje za pomazanje francuskih kraljeva.
  • 9. 10. - Pobuna Liona protiv Konventa okončana zauzećem grada - ime mu promenjeno u Ville-Affranchie ("Oslobođeni grad").
  • 10. 10. - Suspendovan francuski ustav od 24. juna, proglašena revolucionarna vlada do povratka mira.
  • 13. 10. - Prva bitka kod Wissembourga: Wurmser potisnuo Francuze prema Strasbouru.
  • 13 - 25. 10. - Skrnavljenje kraljevskih grobnica u bazilici St. Denis. (→ fr)
  • 16. 10. - Francuska revolucija: Pogubljena Marija Antoaneta.
  • 16. 10. - Francuska pobeda kod Wattigniesa nad austro-holandskom koalicijom, čime je okončana i opsada Maubeugea.
  • 17. 10. - Bitka kod Choleta: republikanci potukli vandejske pobunjenike, njihov ranjeni komandant Louis d'Elbée zarobljen, a smrtno ranjeni Charles de Bonchamps se istakao naredbom da se poštede zarobljeni republikanci.
  • 21. 10. - Stavljeni van zakona svi francuski sveštenici nelojalni novom poretku, kao i svi koji ih štite. (→ Dehristijanizacija).
  • 25. 10. - Britanci na Zapadnoj Novoj Gvineji osnovali Fort Coronation, u oblasti nazvanoj New Albion, kod mesta Manokwari, ali odlaze već posle dve godine.
  • 31. 10. (10 Brumaire an II) - Teror: giljotinirano 29 žirondinskih poslanika na čelu sa Jacques Pierre Brissotom. Sledećeg meseca stradali i Olympe de Gouges, Madame Roland, Philippe d'Orléans, Jean Sylvain Bailly...

Novembar/Studeni

  • 8. 11. (18 Brumaire an II)- Luvr, dvorac francuskih kraljeva u Parizu i jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svijetu, otvoren kao muzej od strane francuske revolucionarne vlade.
  • 10. 11. (20 Brumaire an II) - U Notrdamu proslavljena "Boginja razuma".
  • 17. 11. (27 Brumaire an II) - Počinju Nantska davljenja (Noyades de Nantes) - do februara ubijeno nekoliko hiljada osumnjičenih rojalista u Nantu.
  • 29. 11. - Mahmut-paša Bušatlija porazio sultanovu vojsku pod Skadrom[10].
  • 28 - 30. 11. (10 Frimaire an II) - Bitka kod Kaiserslauterna: prusko-saksonske snage odolele francuskim napadima.

Decembar/Prosinac

  • 4. 12. (14 Frimaire an II) - Zakon od 14. frimera - privremeni ustavni poredak, vlast centralizovana u Komitetu javnog spasa.
  • 5. 12. (15 Frimaire an II) - Prvi broj Desmoulins-ovog Le Vieux Cordelier-a.
  • 13. 12. (23 Frimaire an II) - Bitka kod Le Mansa je velika pobeda nad vandejskim pobunjenicima.
  • 19. 12. (29 Frimaire an II) - Republikanske trupe ušle u Tulon, zahvaljujući komandantu artiljerije Napoleonu Bonaparti - unapređen u brigadnog generala.
  • 23. 12. (3 Nivôse an II) - Pobuna u Vandeji: Bitka kod Savenaya u kojoj republikanska vojska nanosi odlučujući poraz pobunjenicima - slede krvave represalije i politika spaljene zemlje.
  • 26 - 29. 12. (9 Nivôse an II) - Druga bitka kod Wissembourga: Ošovi Francuzi potisnuli koalicione snage preko Rajne.

Kroz godinu

  • Samoborsko vlastelinstvo oduzelo rudarima sve zemlje koje im je dalo na uživanje.
  • Popravljen krov pravoslavne crkve u Sarajevu, izgorio u velikom požaru 1788.
  • Smrću Josipa Ivana, izumrla hrvatska plemićka obitelj Ratkaj, dvorac Veliki Tabor pripada državi.
  • Dominique-Jean Larrey uspješno primjenio "leteće ambulante" na bojištu.
  • Kovnica novca SAD započinje rad, bakarni polucent se kuje do 1857.
  • Eli Whitney napravio cotton gin, mašinu za odvajanje vlakana pamuka od semenja - povećana proizvodnja pamuka zahteva robovski rad na Jugu.
  • Johann Christoph Friedrich GutsMuths objavio Gymnastik für die Jugend, prvi sistematski udžbenik gimnastike.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1793.

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1793.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

Reference

Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)
Izvor: https:https://www.search.com.vn/wiki/index.php?lang=sh&q=1793&oldid=41864671
🔥 Top keywords: Manjinska vladaGlavna stranicaLuka ModrićInstagramReal Madrid CFNikola TeslaHrvatska demokratska zajednicaSrbijaIzraelPosebno:TražiStrofaMomčilo Bajagić BajagaRepublika SrpskaMihajlo PupinHrvatski saborBeogradIranVještačka inteligencijaPravdaTemperaturaOvan (znak)Carles PuigdemontDrugi svjetski ratMateo KovačićNovi SadAr (jedinica)KosovoKurirBoris JokićCrna GoraPopis gradova u Bosni i HercegoviniAleksandra PrijovićPodgoricaFacebookFudbalHijerarhija Pravoslavne crkveMost nezavisnih listaVaga (znak)Vrnjačka Banja