Југословенска левица

ЈУЛ се изјашњавао као странка свих „левичарских и прогресивних снага које су веровале да је општи интерес увек изнад приватног интереса”, а чинили су је они који се залажу за комунизам, социјализам, зелену политику,^[12] социјалдемократију и демократски социјализам.^[11] Разни извори су ЈУЛ оценили као крајње левичарску,^[8][9][10] но доктор политичких наука Србобран Бранковић напомиње да је „њена политика била потпуно супротна њеној реторици.”^[13]

Основана је 1994. спајањем 19 левичарских странака, предвођених Савезом комуниста — Покретом за Југославију (СК—ПЈ). Новонасталу странку предводила је Мира Марковић, првобитно у звању председнице Дирекције.

За разлику од Социјалистичке партије Србије (СПС) и њене савезнице Демократске партије социјалиста Црне Горе (ДПС) које су биле директни наследници Савеза комуниста Србије и Црне Горе, Југословенска левица је била странка са члановима из читаве СР Југославије.^[14]

Упркос овим разликама, ЈУЛ и СПС су блиско сарађивали. ЈУЛ углавном није посебно излазио на изборе већ искључиво у склопу коалиције. Неколико чланова СПС-а је у некој фази прешло у ЈУЛ.^[15]

Странка је 24. и 25. марта 1995. године одржала 1. конгрес у Сава центру у Београду, а за председника је изабран позоришни редитељ Љубиша Ристић.^[16]

ЈУЛ се 1996. придружио Левој коалицији коју су чинили СПС и Новом демократијом. После избора 1997. године, странка је имала 20 посланика и више представника у разним локалним скупштинама. У другој влади Мирка Марјановића имао је пет министарских места.

На 2. конгресу одржаном 6. априла 2002. у Крагујевцу, Мира Марковић је изабрана за председника Југословенске левице.^[17]

Имао је минимално присуство у политици Црне Горе. На свом врхунцу, ЈУЛ је био део Патриотске коалиције за Југославију на изборима 2002. са Народном социјалистичком партијом Црне Горе и Српском радикалном странком. Коалиција је освојила мање од 3% гласова и ниједно посланичко место.

На изборима 2003. ЈУЛ је освојио само 0,1% гласова.^[18] Странка је званично престала да постоји 12. априла 2010. године.^[19]

ЈУЛ је посетио скупове неколико левичарских политичких група у Европи и свету. Одржавао је везе са Комунистичком партијом Кине, Комунистичком партијом Кубе и Радничком партијом Кореје.^[15]

Друштвена база је углавном била међу сељацима и радницима, али је имала и припаднике такозване nouveau riche Србије у време Милошевићевог мандата, као и много високих државних службеника и војног особља. Током 1990-их, противници Милошевићеве владе понекад су спомињали ЈУЛ „огранак Комунистичке партије Кине у Југославији”.^[15]

Парламентарни избори у Србији

Година	# гласова	% од важећих	# мандата	Промена	Коалиција	Статус
1997.	1.418.036	34,26%	20 / 250	20	ЛК	влада
2000.	14.324	0,38%	0 / 250	20		без мандата
2003.	3.771	0,09%	0 / 250	0		без мандата

Парламентарни избори у Црној Гори

Година	# гласова	% од важећих	# мандата	Промена	Коалиција	Статус
1996.	1.668	0,55%	0 / 250	нова		без мандата
1998.	345	0,10%	0 / 250	0		без мандата
2001.	190	0,05%	0 / 250	0		без мандата
2002.	9.911	2,84%	0 / 250	0	ПКЈ	без мандата

• Мира Марковић, доктор социолошких наука;
• Љубиша Ристић, позоришни редитељ;
• Слободан Панов, професор Правног факултета Универзитета у Београду;
• Милован Бојић, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и начелник ИКВБ Дедиње;
• Нада Поповић Перишић, историчарка књижевности, научна сарадница Институту за књижевности уметност;
• Жељко Митровић, медијски предузетник и музичар.

• M. Marković interview on the party (2008)