Љубижда

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Љубижда површине 1253 ha. Ово је приградско насеље Призрена и налази се на источној страни града.

Село се први пут помиње у Арханђеловској повељи цара Душана 1348. године. У селу постоји неколико цркава и црквишта. Црква Светог Николе је саграђена у 16. веку, а обновљена је 1867. године. У њој се налази двадесетак икона које су овде пренете из околних сеоских цркава након њиховог рушења. Међу њима је била и двојна икона Благовести и Сусрета Јоакима и Ане, из 14. века. Ова икона је првобитно припадала хоросу Душанове задужбине — цркве Светих Арханђела код Призрена. Сада се чува у Народном музеју у Београду. Посебну уметничку вредност представљају двери из 16. века које су припадале сада срушеној цркви Светог Јована. Од осталих вредности, у цркви се чувају: два-три клепала, литијска икона Богородице са везеним ланеним платном дугим 7-8м, дрвени путир од ораховине, неколико старих књига, престоних икона, бакарна крстионица, филигрански крст са натписом из 19. века и друго.

Друга сеоска црква је посвећена Светом Спасу. Црква је порушена половином 19. века, а њене развалине су присвојиле потурице. Из ове цркве су сачуване дуборезне и сликане олтарске двери са иконостаса, које су пренете у цркву Светог Николе.У селу се још налазе развалине цркве Свете Петке, остаци цркве Светог Јована, цркве Свете Недеље и још неколико цркава.

Овде се налазила Црква Светог пророка Илије у Љубижди.

Године 1899. у месту је била српска основна школа у којој је извршен свечани завршни испит. Испит су водили Јевтан Мрав управитељ школа у протопрезвирату и Махмут ага Спајић изасланик царске турске власти. Сеоски кмет је тада Сима Крстић, а учитељ А. Димитријевић.^[2]

Према попису из 2011. године, Љубижда има следећи етнички састав становништва:

• Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)