Љубижда

Љубижда (алб. Lubizhdë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.982 становника.

Љубижда
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.5.982[1]
Географске карактеристике
Координате42° 14′ 17″ С; 20° 46′ 14″ И / 42.2381° С; 20.7706° И / 42.2381; 20.7706
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина524 m
Љубижда на карти Србије
Љубижда
Љубижда
Љубижда на карти Србије

Положај

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Љубижда површине 1253 ha. Ово је приградско насеље Призрена и налази се на источној страни града.

Историја

Село се први пут помиње у Арханђеловској повељи цара Душана 1348. године. У селу постоји неколико цркава и црквишта. Црква Светог Николе је саграђена у 16. веку, а обновљена је 1867. године. У њој се налази двадесетак икона које су овде пренете из околних сеоских цркава након њиховог рушења. Међу њима је била и двојна икона Благовести и Сусрета Јоакима и Ане, из 14. века. Ова икона је првобитно припадала хоросу Душанове задужбине — цркве Светих Арханђела код Призрена. Сада се чува у Народном музеју у Београду. Посебну уметничку вредност представљају двери из 16. века које су припадале сада срушеној цркви Светог Јована. Од осталих вредности, у цркви се чувају: два-три клепала, литијска икона Богородице са везеним ланеним платном дугим 7-8м, дрвени путир од ораховине, неколико старих књига, престоних икона, бакарна крстионица, филигрански крст са натписом из 19. века и друго.

Друга сеоска црква је посвећена Светом Спасу. Црква је порушена половином 19. века, а њене развалине су присвојиле потурице. Из ове цркве су сачуване дуборезне и сликане олтарске двери са иконостаса, које су пренете у цркву Светог Николе.У селу се још налазе развалине цркве Свете Петке, остаци цркве Светог Јована, цркве Свете Недеље и још неколико цркава.

Овде се налазила Црква Светог пророка Илије у Љубижди.

Године 1899. у месту је била српска основна школа у којој је извршен свечани завршни испит. Испит су водили Јевтан Мрав управитељ школа у протопрезвирату и Махмут ага Спајић изасланик царске турске власти. Сеоски кмет је тада Сима Крстић, а учитељ А. Димитријевић.[2]

Становништво

Према попису из 2011. године, Љубижда има следећи етнички састав становништва:

Националност[1]2011.[а]
Албанци4.207(70,33%)
Бошњаци1.286 (21,50%)
Турци237 (3,96%)
Горанци75 (1,25%)
Роми48 (0,80%)
Срби5 (0,08%)
други и остало124 (2,08%)
Укупно5.982


Демографија[1][3]
ГодинаСтановника
1948.743
1953.940
1961.1.208
1971.1.553
1981.2.440
1991.2.960
2011.5.982

Напомене

Референце

Спољашње везе