Албанофобија
Албанофобија представља осећај непријатељства или мржње према Албанцима или Албанији и очитује се у стереотипима и предрасудама.
Етимологија
Реч фобија потиче од грчке речи фобос (грч. φόβος) што значи бекство, ужас, паника, страх.
Историјски узроци
Крајем 20. и почетком 21. века, због одлива становништва из Албаније и често илегалног статуса у земљама боравка, избегавајући клишее и одвајајући се од илегалног, често криминалног миљеа, Албанци прибегавају још већој интеграцији у боравишне земље, делимично попримањем католицизма (у Италији) или грчке православне вере (у Грчкој)[1]. У Србији се узроци албанофобије могу тражити и у колонијализацији српском већином насељене просторе Косова и Метохије махом лојалним албанским становништвом, током Османске владавине над Балканом, као и у великом наталитету албанске популације и тако насталим демографским тензијама.
Албанофобија у 19. веку
Етнограф и историчар Спиридон Гопчевић у свом делу „Oberalbanien und seine Liga: ethnographisch-politisch-historisch“ из 1881. године, негативно описује Албанце и њихове особине[2]. Исто раде Роберт Супријен (Cyprien Robert) у „Die Slawen der Türkei. Stuttgart 1844.“[2] и Др. Фридрих Лудвиг Линднер у „Gemälde der Europäischen Türkei. Ein Beitrag zur Länder- und Völkerkunde. Weimar 1813.“[2].
Албанофобија у књижевности
У неким својим делима, Карл Мај Албанце представља стереотипно. Посебно у роману „Кроз земљу шиптара“ из 1892. године. У критици тог романа, Михаел Шмит-Неке 1995. године, наводи те стереотипе, разлоге њиховог настанка и касније употребе[2].
Колективне особине албанаца: позитивне (воља за самосталношћу, моћна појава, озбиљност, сложност против непријатеља); негативне (негостољубивост, неумољивост, хладноћа, мржња, осветољубивост, бес, међусобна сумњичавост, изолованост, расцепканост, одбијање државног ауторитета, одбијање општог права, право јачег)
Албанофобија у суседним земљама Албаније
Србија
Албанофобија је присутна, нарочито на фудбалским утакмицама, у зависности од политичких збивања, имајући у види нерешен статус јужне српске покрајине Косово и Метохија.Термин Шиптар је увредљив, има негативну конотацију у српском језику,[3][4] и представља израз албанофобије.
Италија
Албанофобија постоји у Италији и она се пре свега односи на албанске емигранте који се стереотипно доживљавају као криминалци, проститутке и нецивилизовани људи.[5] Италијански аналитичари сматрају да се албанофобија према албанским имигрантима углавном заснивају на стереотипу албанске „инвазије“ италијанске, односно европске територије.[6]
У италијанским медијима се даје велики простор злочинима које су починили Албанци, па чак и онима који се само претпостављају.[6] Истраживачи ове појаве упозоравају да иако постоји већи ниво криминалитета међу албанским имигрантима у Италији у односу на неке друге имигрантске групе, полиција не сме преносити ове стереотипе на све Албанце.[6]
Грчка
Албанци у Грчкој чине око половину укупног броја имиграната и главну мету негативних стереотипа у грчким медијима.[7] У објашњењу албанофобије се полази од чињенице да је грчко друштво до скоро било веома „хомогено“ и да је масивни долазак емиграната узроковао шок код локалне популације и пореметио постојећу равнотежу.[8] Реакције становништва се исказују у виду шовинизма и ксенофобије (односно албанофобије), која је прилично заступљена у медијима.[8] Медијски говор мржње обухвата расизам, позив на протеривање Албанаца из Грчке, распиривање предрасуда и мржње и стереотипно представљање Албанаца као опасних криминалаца или „животиња“.[7] Извештавање медија о Албанцима се често повезује са положајем грчке мањине у Албанији, за коју се наводи да трпи притисак албанске државе, што се даље узима као оправдање за третман Албанаца у Грчкој.[7]
Албански емигранти у Грчкој доживљавају „озбиљну дискриминацију“ на послу, посебно у вези са висином надница и социјалним осигурањем.[9] Услед неприхватања средине, албански радници су понекад приморани да промене име.[8]
Албанци често наилазе на ниподаштавајући третман од стране грчких органа реда.[9] Албанска популација је изложена масовним хапшењима приликом полицијских чистки и мета је честих депортација, које обухватају и особе са уредним документима.[9] У случајевима примене насиља према Албанцима, грчки полицајци најчешће не одговарају или добију само „номиналне казне“.[9]
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
- Оливера Милосављевић: Стереотипи српских интелектуалаца XX века о „нама“ и „другима“
- Третман етничких Албанаца у Грчкој Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2012) (УНХЦР)
