Албанци у Србији
Албанци су друга по величини етничка група у Србији, после Срба. Према попису из 2022. године, 61.687 Албанаца живи на простору централне Србије и Војводине, док их на Косову и Метохији има 1.616.869, где чине етничку већину. Говоре албанским језиком и највећи део је исламске вероисповести. Албански је, поред српског, службени језик на Косову и Метохији.
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 61.687 (попис Србије 2022)[1] без Космета[а] 1.616.869 (попис Косова 2011)[3] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Косово и Метохија, Прешево, Бујановац и Медвеђа | |
| Језици | |
| српски и албански | |
| Религија | |
| претежно ислам, мали врој хришћана | |
| Сродне етничке групе | |
| Албанци |
_(cropped_2).jpg)
.JPG)
_(52052470251)_(cropped).jpg)
Историја
Фашистички окупатор током Другог светског рата на територију Косова и Метохије насељава до 72.000 Албанаца из Албаније.[4]
Јануара 2024. група грађана Куршумлије је у центру места протестовала и затражила заштиту државних органа због учесталих упада наоружаних банди Албанаца са Косова и Метохије, који краду дрва, приватну и државну имовину.[5][6]
Пописи Србије
- 1948: 532.011
- 1953: 565.513
- 1961: 699.772
- 1971: 984.761
- 1981: 1.303.034
- 1991: 78.281
- 2002: 61.647
- 2011: 5.809 (види Попис становништва 2011. на Косову)
- 2022: 61.687
Попис 1991. бојкотован је од стране албанске националне заједнице, док пописи 2002, 2011. и 2022. године нису спроведени на територији АП Косово и Метохија, док је онај из 2011. у општинама Прешево и Бујановац бојкотовала већина Албанаца.[7]
