Балша I Балшић

српски средњовековни владар

Балша I Балшић је био српски великаш из Горње Зете и родоначелник династије Балшића. Према каснијим наводима Мавра Орбинија из 1601. године, за време владавине српског краља и цара Стефана Душана (1331—1355) држао само једно село,[1] а његов успон отпочиње после Душанове смрти. Балша и његов синови 1360. године шире власт на Скадар,[2] њихова област је обухватила и предео између Скадарског језера и Јадранског мора, највероватније и град Бар.[1] Статус почасног грађанина Дубровника, стекао је 1361. године.[2] Преминуо је пре маја 1362. године.[2]

Балша I Балшић
Лични подаци
Датум смрти1362.
Породица
ПотомствоСтрацимир Балшић, Ђурађ I Балшић, Балша II Балшић

Барјак породице Балшић из петнаестог века. Представља родоначелника династије, Балшу I и његове синове: Ђурђа I , Балшу II и Страцимира.
Српско царство 1360. године, у време цара Уроша, са територијама обласних господара
Остаци утврђеног Скадра, на узвишењу изнад реке

Наследила су га тројица синова:

Поред њих, Балша I је по неким страним ауторима имао и ћерку Војиславу, која се, око 1370. године, удала за кнеза Карла Топију,[3][2] али се она не помиње у делима српских историчара.[4][1][5]

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе


Владар Зете
(1356—1362)