Бежанијска улица (Земун)

Бежанијска улица

Општина	Земун
Почетак	Улица Главна (Земун)
Крај	Ивићева (Земун)
Дужина	532 m
Ширина	10 m
Створена	1793. године
Названа	Бежанијска
Стари називи	Др Анте Павелића (део), 1941−1942 Десетог травња(део), 1942−1944

Бежанијска улица је улица у Земуну. Простире се од Главне улице у Земуну до раскршћа Ивићеве, Угриновачке и Вртларске улице. Име је добила по оближњем насељу Бежанија.^[1]

Историјат

Бежанијска улица је једна од најстаријих улица у Земуну. Трасирана је још за време античког Таурунума, а данашњи изглед улице потиче из 18. века. ^[2] Име Бежанијска носи од 1793. године.^[1]

Одувек је важила за једну од главних градских саобраћајница. Завршавала се Бежанијском капијом, једном од главних у некадашњим бедемима града. Када су утврде срушене, средином седамдесетих година прошлог века, на њу је настављена Улица Тошин бунар.

Међу многим вредним здањима у овој улици, међу најстаријим сачуваним је Ичкова кућа. Уз њу се још издвајају и Кућа апотекара Штрајма, Харастијева кућа из 1904, кућа доктора Шена из 1927. године и зграда Српског дома из 1909. године.

Између два рата Бежанијска улица је била важно трговачко средиште са мноштвом занатлијских радњи. Овде је отворена прва робна кућа у граду. Посебну драж улици су давале бројне, надалеко познате кафане и ресторани. Од свих је најчувенија Златна круна, ресторан са лепом баштом, сопственом кугланом и изванредном народном кухињом. ^[2]

Данашњи архитектонски изглед Бежанајске улице незнатно је измењен у односу на предратни период. То је и даље важна саобраћајница, која је задржала и привредни значај. И данас је у њој доста занатлијских и трговачких радњи.

Бр. 16

Кућа апотекара Штрајма налази се на углу Бежанијске и Светосавске улице. Саграђена је 1906. године. Пројектовао ју је архитекта Фрањо Јенч. Све до 1944. године када је побегао из Земуна, у овој кући је живео њен власник Хинко Штрајм, апотекар немачког порекла. Зграда је пројектована у стилу сецесије. Угаони део фасаде истакнут је улазним порталом, еркером и кубетом на спрату.^[3]

Бр. 18

Ичкова кућа налази се на углу Бежанијске и Светосавске улице. Једноспратница, подигнута је 1793. године у време прелаза барока у класицизам. Некада је имала гостионицу са преноћиштем за људе, коње и запреге. У њој 1802−03. је боравио чувени трговац и дипломата Петар Ичко, који је после увођења дахијске управе пребегао у аустријски погранични Земун. Од 1802. године је једна од значајних личности у припремању Првог српског устанка 1804, и српски дипломатски представник у преговорима о миру с Портом 1806. године (Ичков мир). Почетком XIX века у приземљу се налазила кафана „Код краљевића Марка".^[2] Зграда је обновљена 1991. године. ^[4]