Бекир Мисирлић
Бекир Мисирлић (Бања Лука, Краљевина Југославија, 26. август 1931 – Бања Лука, Босна и Херцеговина, 1. новембар 2001)[1] је био југословенски и босанскохерцеговачки умјетник.
Бекир Мисирлић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. август 1931. |
Место рођења | Бања Лука, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 1. новембар 2001.70 год.) ( |
Место смрти | Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина |
Уметнички рад | |
Поље | сликарство, вајарство |
Биографија
Средњу техничку школу, смјер архитектура и конструкција завршио је 1950, а Вишу педагошку школу одсјек лијепих умјетности 1953. у Бања Луци.[1] Радио је као наставник цртања у основној школи и гимназији, а потом као први директор Умјетничке галерије у Бања Луци (1970-1973).[2] Од 1973. године запослен је у Дому културе у својству аниматора културе (организатор изложби и водитељ сликарских курсева).[2] Прву самослталну изложбу имао је у "Плавом подруму" 1953. у Бањој Луци, на којој је његова слика "Размишљање побрала симпатије публике.[3]
Један је од оснивача групе "Четворица". Био је члан грпе "Простор-Облик".[4] Бавио се сликарством, скулптуром, керамиком и мозаиком. Имао је читав низ самосталних изложби, а учествовао је и на многобројним колективним изложбама. Добитник је многих награда и признања. Био је дописни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине од 1987. Ретроспективна изложба радова Бекира Мисирлића отворена је у новембру 1990. године у галерији Collegium Artisticum у Сарајеву, у организацији Умјетничке галерије БиХ и Умјетничке галерије Бања Лука.[2] Током Одбрамбено-отаџбинског рата живио је и радио у Бањој Луци. У ратном и поратном периоду (1991-1998) насликао је своја два посљедња циклуса: Црне главе (1991-1993) и Макове (1994-1998).[5]
Преминуо је 2001. и сахрањен на Новом гробљу у Бањој Луци.[1]