Благота Мићуновић
Благота Мићуновић (Велестово, код Цетиња, 17. април 1912 — Загарач, 27. март 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| благота мићуновић | |||
|---|---|---|---|
 Благота Мићуновић | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 17. април 1912. | ||
| Место рођења | Велестово, код Цетиња, Краљевина Црна Гора | ||
| Датум смрти | 27. март 1942. (29 год.) | ||
| Место смрти | Загарач, НД Црна Гора | ||
| Професија | службеник | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | 1937. | ||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | ||
| Херој | |||
| Народни херој од | 5. јула 1951. | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија
Рођен је 1912. године у селу Велестову, код Цетиња, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Цетињу.
Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1937. године. До 1941. је радио као службеник.
У време окупације Југославије био је секретар организације КПЈ на Чеву.
Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током Тринаестојулског устанка био је командант устаничких снага на Чеву са којима је освојио италијански гарнизон у Чеву. После устанка је био командант Чевско-бјеличког батаљона.
Погинуо је у борбама против домаћих сарадника окупатора, 27. марта 1942. године у Загарчу.
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 11. јула 1945. постхумно је одликован Орденом заслуга за народ првог реда.[1] Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 5. јула 1951. проглашен је за народног хероја.[2]
Референце
Литература
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
