Бокс на Летњим олимпијским играма
Бокс се на Олимпијским играма први пут појављује 1904. године. Само једном је изостављен из олимпијског програма и то 1912. године када је Стокхолм, као домаћин, одлучио да бокс буде један од три спорта који се неће наћи у програму за ту годину[1].
 | |
| Спорт | Бокс |
| Основано | 1904. |
| Прво одржавање | 1904. у мушкој, 2012. у женској конкуренцији |
| Број одржавања | 26 у мушкој и 3 у женској конкуренцији |
| Број категорија | 8 у мушкој и 5 у женској конкуренцији |
| Управно тело | ИОК |
| Највише медаља |  САД 117 златних (50); сребрних (27); бронзаних (40) |
Све до Олимпијских игара у Лондону 2012. године бокс је имао само мушку део турнира, да би у престоници Енглеске по први пут направљено такмичење и за даме[2].
Мушкарци се такмиче у осам различитих тежинских категорија, док се даме такмиче у пет.
Прву златну олимпијску медаљу 1904. године освојио је у перо-лакој категорији Американац Џорџ Фајнген победивши у финалу свог сународника Мајлса Буркија техничким нокаутом[3][4].
Прва дама која је освојила златну медаљу је Николо Адамс која је представљајући Велику Британију на Олимпијским играма у Лондону 2012. године у финалу на поене савладала Кинескињу Чанчан са 16:9[5][6]
Кубанци Феликс Савон и Теофило Стивенсон као и Мађар Ласло Пап једини су такмичари са по три освојене златне медаље[7].
Рус Михаил Миша Алојан једини је боксер коме је због добинга одузета медаља. Миша је због коришћења недозвољених супстанци остао без сребрне медаље (категодија до 52 кг) на Олимпијским играма у Лондону 2012. године, па му је додељена бронзана медаља[8]