Бориша Симанић

Бориша је рођен у Љубовији, а одрастао је у Братунцу.^[1] Прве кошаркашке кораке направио је у КК Братунац.^[2]

Из млађих категорија бијељинске Будућности прешао је крајем 2013. године у Црвену звезду.^[3] Иако годину дана млађи, био је део екипе Црвене звезде која је освојила јуниорско такмичење Евролиге 2014. године. Исте године заједно са Аранитовићем бива изабран да буде део Џордановог кампа.^[4]

У наредној години постаје стандардни члан прве петорке и са екипом се пласира на завршни турнир Евролиге, освојивши прво место на Турниру „Марко Ивковић” у Београду. На завршном турниру су дошли до финала у ком су изгубили од Реала. Истоветни успех је поновио и следеће године, а овога пута у финалу губе од Барселоне. Симанић је просеком од 18 поена, 7,5 скокова, 4 асистенције и 2,8 блокада заслужио титулу МВП турнира.^[5]

Упоредо са играњем за јуниоре Црвене звезде у сезони 2014/15. наступао је за први тим ФМП-а из Железника, под вођством тренера Милана Гуровића.

Од сезоне 2015/16. је прикључен првом тиму Црвене звезде, код тренера Дејана Радоњића. Већ на самом почетку сезоне је имао прилике због кадровских проблема да добије већу минутажу у Евролиги и то на гостовању Реалу у Мадриду, када је постигао 10 поена.^[6] Након комплетирања тима имао је нешто мању минутажу. Одмах по стицању пунолетства, у априлу 2016, потписао је и први професионални уговор са Црвеном звездом у трајању од четири године.^[7]

После две године у сениорском погону Црвене звезде, такмичарску 2017/18. проводи на новој позајмици у ФМП-у.^[8] Уследио је повратак у Звезду, а најзапаженије партије у дресу београдских „црвено-белих” је пружао током мандата Милана Томића у сезони 2018/19.^[9] Симанић је у петој утакмици финала плеј-офа Јадранске лиге, против подгоричке Будућности, допринео освајању титуле са десет поена, пет скокова, три асистенције, две блокаде и једном украденом лоптом.^[10] Након ове сезоне је поново имао смањену минутажу, па је у марту 2021. године раскинуо уговор са клубом.^[11]

У Црвеној звезди је освојио девет сениорских трофеја (три титуле у АБА лиги, три првенства и два купа Србије, један АБА Суперкуп).

У априлу 2021. године је потписао уговор са Мега Сокербетом.^[12]

Био је члан кадетске репрезентације Србије која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Кијеву.^[13] Следеће године је такође био члан кадетске селекције која је била шеста, али је он драстично поправио своју статистику са просечних 10,2 поена и 4,3 скокова по утакмици.^[14]

На Светском првенству 2023. године је уврштен у састав Србије. У утакмици трећег кола групне фазе против Јужног Судана доживео је тешку повреду када га је ударио Нуни Омот пред крај утакмице.^[15] Након неколико дана подвргнут је хитној операцији у којој му је одстрањен бубрег.^[16] Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Светском првенству, уручена му је медаља иако није био у могућности да присуствује церемонији доделе.

• Црвена звезда:
  • Првенство Србије (3): 2015/16, 2016/17, 2018/19.
  • Јадранска лига (3): 2015/16, 2016/17, 2018/19.
  • Суперкуп Јадранске лиге (1): 2018.
  • Куп Радивоја Кораћа (2): 2017, 2021.

• Светско првенство: 2023.
• Европско првенство до 16 година: 2013.

• Најкориснији играч Јуниорског турнира Евролиге (1): 2016.
• Награда Олимпијско срце „Генерал Ђукић”

• Бориша Симанић на сајту ABA лиге
• Бориша Симанић на сајту Евролиге