Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.
Брсково (лат.Brescoa ) је у средњем вијеку било привредно средиште, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од 1254. године. Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари , Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка. У Брскову је радила ковница новца , прије 1277. године. Ковао се сребрни „брсковски динар“ (лат. Grossi de Brescova) . Брсковска тврђава (звана и Градина) у средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково . У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од 1350. године потпуно опао. Османлије заузимају трг 1399. године, а Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста.
Демографија
У насељу Брсково живи 207 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,2 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
