Ватинска култура
Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.
| Ватинска култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина | ||
| Главни локалитет | Ватин | ||
| Друштво | |||
| Друштвено уређење | ловачкосточарска племенска заједница | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба | ||
| Настанак | 1600. п. н. е. | ||
| Престанак | 1300. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Култура инкрустоване керамике | Белегишка култура → | ||
| Портал Археологија | |||
Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатства под њиховим утицајем.
Налазишта
Главна археолошка налазишта су:
Значајне су и градине (Феудвар).
Фазе
Милутин Гарашанин је Ватинску културу поделио на три фазе:
| I фаза | Панчевачко омољичка фаза | рано и почетак средњег бронзаног доба |
| II фаза | Ватинско вршачка фаза | средње бронзано доба |
| III фаза | Белегиш - Иланџа | крај средњег и почетак позног бронзаног доба |
Насеља
Насеља су подизана на обалама река и брежуљцима. Грађене су полуземунице и надземне куће са темељима од камена и дрвеним надземним конструкцијама.
Сахрањивање
Примењивала се кремација. Покојници су спаљивани са одећом и накитом. Остаци су полагани у урне.
Керамика
.jpg)
Основни керамички облик је оштро профилисани пехар са једном или две дршке које надвисују обод. Дршке су полумесечасто профилисане (анса луната) или имају рожасте украсе (анса корнута).
Остали облици:
- трбушасте амфоре са ниским вратом и поклопцем
- двојни судови
- плитке посуде
- зооморфне вазе
Керамика је украшавана канеловањем, урезивањем геометријских мотива – попут снопова линија, кружића, волута, спирала – који су распоређени у хоризонталне траке. Правилност орнаментике као и употреба неке врсте шестара је додирна тачка са минојском и микенском културом.
Метални предмети
- пљоснате секире са продуженим цевастим делом за дршку
- троугаони бодежи
- украсне игле
- наруквице
- прстење
- привесци
- дугмад
За накит су користили и злато.
Види још
Литература
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
