Грб општине Прибој

Три сребрне потковицеимају вишеслојно значење на грбуПрибоја. Основно је да алудирају нанаше хералдичко наслеђеапокрифноггрбаРашке–на плавом три потковице сребрне-изтзв.илирске хералдикеиз које се развила наша модернахералдика. Такав штит се појављује као једно од поља насложеном штиту апокрифног грба цара Душана као и наапокрифном грбу Босне у илирској хералдици а био је познат иу свим хералдикама околних земаља. Постављањем трипотковицеПрибој потврђује наставак и сећање ове великехералдичке традициједовољно хералдички промењене да неисказује јединствено право на апокрифни грб Рашке. Други слој симболикепотковица јерадиност, занатствои индустрија-у хералдици се ретко стављајумодерни артефакти па потковица служи често и као симбол аутомобилскеиндустрије. Трећи слој симболике је да потковица у свом нормалном хералдичкомположају подсећа на ћирилично слово П као почетног слова Општине Прибој, ахералдика се често служи таквим енигматским решењима.

Потковица је такођеопштепознати симбол среће.

Зарад верности старијим изворима, није потребно прецизније описиватиизглед потковице, тј.да је „рупама отворена пољем“.

У овом опису грба немапотребе да се наведе распоред потковица јер се у таквој хералдичкој синтаксиподразумева да су две горе а једна доле.

Плава као основна боја штитасе доводи у овом случају не само у везу саапокрифним грбом Рашке него је и национална боја и Срба и Бошњака. Плаво јесимбол узвишеног, правде, лојалностии ведринеу хералдици.

Река Лим је представљена танкомхоризонталномлелујавом белом траком сахералдичким термином таласаста пруга.

Лим је малаи брза рекаи не треба да будепредстављена таласастом гредом, која је значајно шира.

Она заузима средишњузону грба а изнад ње у средишњој тачки је златни зупчаник који такође имавишеслојну симболику. Први слој је да се такав зупчаник налазио на социјалистичком амблему Прибоја и да тако представља континуитет у обележјимадо одређеног нивоа.

Изабрана је златна боја уместо црвенеда би сезупчаникповиновао хералдичким правилимаали и да покаже прворазредну важностзупчаника на грбу–злато је вредније од сребра. Други слојсимболике се огледа ујасној алузији на Фабрику аутомобила Прибој због које је и град и општина израслау модеран центар а трећи слој је да позиционирањем зупчаника изнад таласастепруге добијамо нови симбол за сам град Прибој.

У подножју грба се налазедва златна крина. Крин је у хералдици синоним заљиљан и важи за посебну шаржу (хералдички објекат) који није истоветанцветовима са тим називима иако јестесасвим сигурно као симбол настаоинспирисан и њима.

У опису грба није наведено да су кринови златнијерпостноминални придев средњег рода „златно“иза зупчаника описује и њих.

Кринје у хералдици и византијској амблематицинајчешћи наш симбол у средњем веку,чешћи и од орлова и од оцила.

У првом реду на грбу Прибоја кринови означавајудва народа јер их оба баштине као своје симболе, затим су ту као директноподсећање да је Прибој у Србији јер се на грбу Србије налазе уистоветномположају и тинктури а њихово представљање богате флоре општине је јасно посеби.

У хришћанској амблематици крин је симбол чистоте, врлине и Богородице.

Налази се на грбу Котроманића и на апокрифном грбу царства Немање.

Насоцијалистичком амблему Прибоја се такођеналазе две спојене стабљике биљке сакриноликим завршецима.

За изгледмалог грба се препоручује да има сразмерно мало елемената јер јенајширој употреби. Њега могу да користе сви грађани општине.

На гореописаном штиту се налази такозвана бедемска или мерлонска крунасребрна са три видљива мерлона. У модерној српској хералдици се усталила праксада се оваквим елементима на нивоу средњег и великог грба показује да је у питањумуниципални, тј. месни грб.

Облик круне, тинктураи број мерлонаили грудобранана њој означавају број житеља општине. Бедемска крунатакођеалудира на средњовековни утврђени град Јагат.

Штит је окружен златним полувенцем од храста и буквеса плодовима каопрастарих наших симбола, храст јесвето дрво старих Словена, симбол отпорности ичврстоће, гранчица храста се налазила на полувенцу нагрбуКнежевине Србије.

Буква је симбол написане речизбог лакоће са којом су се урезивали знаци у кору(одатле предвуковски називи слова аз, буки, вједи...каои придев буквалан)и тиме знања и разумевања, као ичврстине и опстајања.

Храст и буква славе чињеницу даје општинапокривена шумом наскородве трећинетериторије.

Трака у српским бојама обједињује ифизички и симболички.

Средњи грб може да буде сложенији у изгледу од малог грбаа стилизацијаполувенца због величинеи саставакомпозиције може бити и мало природнија. Користи се пре свега од стране званичних институција Општине.

Досадашњамодерна хералдичка пракса у нас је показала да се средњи грб неправеднозапоставља па овом приликом скрећем пажњу да овајнивогрбатреба што вишекористити у јавном животу општине.

Велики грб у нашој хералдици се пре свегакористи у церемонијалне сврхе и као такав можеда прими све оне симболе у параферналијама грбакоји нису нашли места на самом штиту или насредњем грбу. То значи да ће углавном имативрло сложену структуру и изглед. Подвлачим даје његова употреба ограничена само на највишеоргане управе Општине или на свечаности ислично томе. Наравно, могуће га је користити ууметничком стваралаштву и наставном иобразовном раду. Два држача штита су храстовистилизованог изгледа у склопу са остаткомвеликог грба. Поред симболике описане за гранухраста на средњем грбу, они су свевременски подсетники памјатник старинеитрајањаовогшумовитогподручја крозвишемиленијумскепромене.

Постоје вишеархеолошких налазишта у општинипочев одбронзаног добапа све до касногсредњег века.

У постаменту–уоснови великог штита–стоједве сребрне планинезбог симетрије и слагања боја као симболипланине Побијеник, Јаворје и Златар.

Зарад симболике чврстине итрајањаиз њих расту храстови у природној боји са попет зрелих жирова–пет је симбол целине, у хришћанству пет Христових рана, уисламу пет клањања дневно, у старини петосновних елемената. Храстови обављајудужност држача грба тако што гранама придржавају штити стегове.

Стегови ињихов садржај су представљени на класичан начин у модерној српској хералдици. Травнати брежуљци симболички представљајуфлувиоденудационе површиопштине. На горњем брежуљку са десне стране је симболичка представапраисторијског рудника бакра Јармовац који је светскипознат-тврди се да јенајмање 5500 година стар.

На горњем левом брежуљку је симболичка представаостатаканашеутврде Јагат.

Обе шарже су постављене симболички одмах исподхрастова држача.

Такође одмах испод штита у средини постамента је стилизованапредстава бањског извора на начин и на месту примереном херладичком изразукоја представља познату Прибојску бању. Између ње су две усправне танкеталасасте линије, хералдичког термина таласасти прут, које обележавају Увац иЛим, тј. симболички представљају све водотокове општине.

Алувијалне равни ифлувиоглацијалне терасе Лима одликују се изразито слабомпошумљеношћупа јеова површина остављена равна и без дрвећа.

Вода се улива у сребрно језероу днупостамента окружено брежуљцима, Потпећко језеро.

• Грб општине Прибој (језик: српски)