Гробница народних хероја на Калемегдану
Гробница народних хероја на Калемегдану, налази се у продужетку Великог савског шеталишта, под самим бедемом Београдске тврђаве. Изграђена је 1948. године.
Гробница народних хероја на Калемегдану | |
---|---|
Гробница народних хероја на Калемегдану | |
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Стари град |
Држава | ![]() |
Време настанка | почетак 1948. |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Београд |
beogradskonasledje |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7a/Tito_Kardel_Djuro_Djakovi%C4%87_burial_1949.jpg/200px-Tito_Kardel_Djuro_Djakovi%C4%87_burial_1949.jpg)
Општи подаци
У гробници су сахрањени:
- Моша Пијаде (1890—1957), револуционар, друштвено-политички радник и народни херој
- Иво Лола Рибар (1916—1943), секретар ЦК СКОЈ-а, председник УСАОЈ-а, члан ВШ НОВ и ПОЈ и народни херој
- Ђуро Ђаковић (1886—1929), синдикални радник и организациони секретар ЦК КПЈ
- Иван Милутиновић (1901—1944), члан Политбироа ЦК КПЈ, члан ВШ НОВ и ПОЈ, генерал-лајтант НОВЈ и народни херој
Посмртни остаци Иве Лоле Рибара и Ивана Милутиновића, пренесени су 27. марта 1948. године.[1] Посмртни остаци Ђуре Ђаковића пренесени су, на двадесетогодишњицу његове погибије, 25. априла 1949, док је Моша Пијаде овде сахрањен марта 1957. године.[2]
Попрсја Иве Лоле Рибара, Ивана Милутиновића и Ђуре Ђаковића израдио је 1949. године академски сликар и вајар из Београда, Стеван Боднаров, а попрсје Моше Пијаде академски вајар из Београда, Славољуб Станковић, 1959. године. На зиду на којем се налазе бисте, стоји натпис „Смрт фашизму — слобода народу“.
Гробница народних хероја утврђена је за споменик културе одлуком Скупштине града Београда из 1983. године.[3]
Галерија
- Биста Моше Пијаде
- Биста Иве Лоле Рибара
- Биста Ђуре Ђаковића
- Биста Ивана Милутиновића