Заједница непризнатих држава

Заједница непризнатих држава обухвата све непризнате или дјелимично признате земље које су проглашене током "параде суверенитета" и распада СССР, те које су настале усљед међуетничких конфликата на том подручју.^[3][4] И поред тога што су непризнате и што ниједна од њих није чланица УН, имају потпуну државну аутономију и политичку независност укључујући и постојање засебних државних институција и државних симбола. Оно што их све карактерише јесте постојање засебних устава, владā, оружаних снага, органа државне безбједности, те царинске и граничне службе. Политичке и економске структуре су се оспособиле да дјелују у засебној врсти ситуације коју је могуће описати као "ни мир, ни рат", тако да постоје одређени успјеси у уздизању порушених економија усљед ратних девастирања и касније потпуне или дјелимичне изолације из које излазе успорено. Оно што додатно усложњава ситуацију у непризнатим или дјелимично признатим државама Закавказја су и хиљаде избјеглица усљед честих оружаних сукоба и етничких чишћења.

Поред држава насталих на подручју бившег СССР, као чланови овакве заједнице су биле и двије републике на подручју бивше Југославије током њеног распада - Република Српска и Република Српска Крајина. Оно што им је било заједничко са другим републикама је управо био начин настајања и постојања у ратним условима. Међутим, у односу на државе на простору бившег Совјетског Савеза, ове двије српске републике су престале да постоје као фактички независне државе током 1995. године. Након операције "Олуја" и егзодуса српског становништва са подручја Српске Крајине изведеног од стране Хрватске, ова непризната држава је престала да постоји. Судбина Српске је била редукована аутономија и независност након Дејтонског мировног споразума, те постаје државним ентитетом који учествује у стварању послијератне Босне и Херцеговине као један од два равноправна ентитета. Судбина бивших фактички независних републикā Српска и Српска Крајина се наводе и као могућа слика судбине остатка земаља чланица ЗНД 2.^[5]

Статистика чланица Заједнице непризнатих држава
	Република Абхазија	Република Арцах	Република Јужна Осетија	Придњестровска Молдавска Република
Застава
Грб
Главни град	Сухум	Степанакерт	Цхинвал	Тираспољ
Проглашење независности	26. новембар 1994. од Грузије[6]	2. септембар 1991. од Азербејџанске ССР[7]	21. децембар 1991. од Грузије[8]	2. септембар 1990. од Молдавске ССР[9]
Облик владавине	предсједничка република[10][11][12]
Предсједник	Аслан Бжанија	Араик Арутјуњан	Анатолиј Бибилов	Вадим Красносељски
Премијер	Александар Анкваб	Григориј Мартиросјан	Генадиј Бекоев (в.д.)	Александар Мартинов
Језици	абхаски (државни) руски (упоредни)[13]	јерменски (државни) руски (званични)[14]	осетски, руски[11]	молдавски, руски и украјински[12]
Површина	8665 km2[15]	~3170 km2[16]	3990 km2	4163 km2
Становништво	240 705 (2011.)[17]	150 932[18]	53 532 (2015.)[19]	475 665 (2015.)[20]
Густина насељености	28 ст./km2	13,1 ст./km2	13,73 ст./km2	134 ст./km2
БДП	709,290 милиона долара	480 милиона долара[21]	0,1 милијарда долара	1 052,2 милиона долара[22]
Валута	Абхазијски апсар Руска рубља[23]	Карабашки драм Јерменски драм	Јужноосетијски зарин Руска рубља	Придњестровска рубља

Признања чланица заједнице

• Република Абхазија:
  • чланице УН:  Русија,  Венецуела,  Науру,  Никарагва,  Сирија;
  • дјелимично признате:  Јужна Осетија,  ДНР;
  • непризнате:  Република Арцах,  Придњестровље;
• Република Арцах (Нагорно-Карабашка Република):
  • дјелимично признате:  Абхазија,  Јужна Осетија,
  • непризнате:  Придњестровље;
• Република Јужна Осетија:
  • чланице УН:  Русија,  Венецуела,  Науру,  Никарагва,  Сирија;
  • дјелимично признате:  Абхазија,  Западна Сахара,  ДНР,  ЛНР;
  • непризнате:  Република Арцах,  Придњестровље;
• Придњестровска Молдавска Република:
  • дјелимично признате:  Абхазија,  Јужна Осетија;
  • непризнате:  Република Арцах.

• Заједница независних држава
• Абхазија
• Република Арцах
• Јужна Осетија
• Придњестровље
• Распад СССР
• Распад Југославије