Квилска језера

Квилска језера (енгл. Quill Lakes) представљају замочварено и ујезерено ендореично подручје у централном делу канадске провинције Саскачеван између насеља Вадина на североистоку и Вајнјард на југу. Чине их три засебне и међусобно повезане језерске површине: Велики Квил (Big Quill Lake), Средњи или Блатни Квил (Mud Lake, Middle Quill Lake) и Мали Квил (Little Quill Lake).

Квилска језера
IUCN категорија IV (станиште)
Charadrius melodus је најбројнија врста Квилских језера
Мјесто	Канада
Најближи град	Вадина, Саскачеван
Површина	635 км²

Површина језера налази се на надморској висини од 152 м. Хране се углавном преко неколико мањих водотока и путем падавина, док воду губе искључиво евапорацијом. Од интензитета евапорације зависи и салинитет воде и то су највећа слана језера у целој Канади. Језера су име добила по перју које су енглески трговци скупљали на обалама језера и отпремали за Енглеску где су служила за прављење писаљки (енгл. quill - перо).

Укупна површина сва три језера је 635 км². Велики Квил јима дужину око 27 км и ширину до 18 км, и најдубље је иако му је максимална дубина свега 1,5 метар. Острва која се налазе на Блатном Квилу су важни резервати за угрожене птичије врсте (амерички бели пеликан и ћубасти корморан).

У складу са одредбама Рамсарске конвенције Квилска језера су 27. маја 1987. проглађена мочварним подручјем од светског значаја.

Број птичијих врста и јединки које обитавају на језеру превасходно зависи од годишњих доба, и варира у зависности од методологије истраживања. Тако је према истраживањима из 1988. на подручју Великог језера регистровано око 155.000 јединки на обалама, а рачунајући цело подручје ту обитава око 197.155 различитих птичјих јединки.^[1] Подручје је од изузетне важности за угрожену врсту, Charadrius melodus^[2] а најбројније су гуске (око 85.000 јединки), патке (100.000 јединки) те ждралови (око 12.000 јединки).