Кет Пауер

Кет Пауер рођена је 21. јануара 1972. године у Атланти. Друго је дете у породици Чарлија Маршала, блуз музичара и пијанисте и Мире Ли Маршал.^[6] Кет има старију сестру Миранду.^[7] Њени родитељи су се развели 1979. године, њена мајка се поново удала и добила сина Лемија.^[7][1][8] Кет је похађала десет различитих школа широм југа Сједињених Држава, а током детињства о њој се често бринула њена баба.^[7] Током младости није смела да купује плоче, али је слушала збирку плоча њеног очуха, која је обухватала издања музичара као што су Отис Рединг, Creedence Clearwater Revival и Ролингстонсе, Бери Вајта и друга.^[9][10] У шестом разреду основне школе успоставила је надимак Чен који ће касније професионално користити.^[11]

Када је имала тринаест година волела је да слуша бендове као што су The Smiths, The Cure и Siouxsie and the Banshees. Певачица је морала да штеди паре како би купила касете, а прву коју је добила била је америчког панк рок бенда Misfits.^[12] Када је напунила шестанест година престала је да контактира са мајком, а нису имале контакт до њене двадесет и четврте године.^[1] Религија је значајно утицала на њено одрастање, њен отац је био Јеховин сведок, а она је са баком похађала цркве Јужног баптиста, где је почела да пева.^[13][14][10]

Године 2005. Кет је започела везу са америчким глумцем Ђованијем Рибисијем и живела са њим и његовом четрнаестогодишњом ћерком у Лос Анђелесу.^[15] Пар је такође имао кућу за изнајмљивање у Малибуу, коју је Кет користила као студио.^[15] Након што је објавила албум The Greatest, Кет је отказала престојећу турнеју за пролеће 2006. године и искористила слободно време како би решила менталне проблеме, а примљена је у психијатриску клинику у Мајамију, где се задржала седам дана.^[16][17][14] У јуну 2012. године у медијима је објављено да је Кет прекинула емотивну везу са Рибисијем.^[18] Након тога Кет је имала здравствених проблема, 2012. године отказала је европску турнеју из разлога што је више пута хоспиталозована.^[19][20]

У априлу 2015. године певачица се породила и добила сина, али јавности није откриле име дететовог оца.^[21][22]

На добротворној музичкој компилацији, која је објављена 2009. године под називом Dark Was the Night, Кет је учествовала са уживо песмом Amazing Grace, заједно са музичком групом Dirty Delta Blues band.^[23][24] Компилација је изашла под окриљем издавачке куће 4AD, а све у циљу прикупљања финансијских средстава за оболеле од ХИВ вируса.^[25] Дана 25. децембра 2011. године Кет је објавила нову верзију песме King Rides By за преузимање са њеног веб-сајта, а сав приход од продаје песме дониран је једној дечијој фондацији и Форни центру.^[26][27]

Први инструмент који је Кет свирала била је гитара, коју је научила сама да свира.^[1][10] Док је радила у пицерији крајем осамдесетих година, почела је да прави музику у Атланти, заједно са Гленом Трашером, Марком Муром, Демоном Муром и Флечером Лигеротом, а окупљали су се у подруму.^[28] Група је добила понуде да наступа и морали су брзо да смисле име, а изабрали су Cat Power.^[1][25] Док је живела у Атланти, Кет је свирала на својим првим емисијама уживо, као подршка пријатељима, који су били у бендовима Opal Foxx и Magic Bone.^[29] У интервјуу из 2007. године Кет је објаснила да је сама музика била више експериментална и да су свака свирка за њу и њене пријатеље били поводи да се напију или да конзумирају дрогу.^[30] Такође у интервјуу је истакла да је један број њених вршњака постао завистан од хероина.^[1] Након смрти свог дечка и губитка најбољег пријатеља који је преминуо од последица ХИВ вируса, Кет се 1992. године преселила у Њујорк, са Гленом Трашером.^[31] Нови дечко помогао јој је да добије посао у ресторану.^[32] Нови партнер упознао ју је са слободном џез експерименталном музичком сценом у Њујорку.^[30] Након што је присуствовала концерту Антонија Бракстона, одржала је свој први шоу импровизоване музике у Бруклину.^[33] Након тога Кет се упознала са члановима бенда God Is My Co-Pilot, који су јој помогли да објави први сингл под називом Headlights у ограниченом тиражу од 500 примерака, под окриљем њихове издавачке куће Making of Americans.^[34] Кет је истовремено снимила своја прва два албума Dear Sir и Myra Lee у децембру 1994. године у малом подрумском студију у близини Мот Стрита у Њујорку, са гитаристом Тимом Фољаном и Соником Јаутом и бубњарем Стивом Шилом, који се са Кет упознао 1993. године.^[35][36] Певачица је у једном дану снимила двадесет песама а оне су подељене у два албума, Dear Sir и Myra Lee која су објављена у октобру 1995. и марту 1996. године.^[37] Као први албум Кет води се албум Dear Sir.

Године 1996. Кет је потписала уговор са издавачком кућом Matador records и у септембру исте године објавила трећи студијски албум под називом What Would the Community Think, а он је снимљен у Мемфису у фебруару 1996. гоидне.^[3][38] Албум је продуцирао Шели, који је са Фољаном био и на позадинским вокалима песама на албуму.^{[39][40][39][41]}

Након објављивања албума What Would the Community Think, Кет је отпутовала у Јужну Африку, након чега је напустила Њујорк и преселила се у Портланд у Орегону, где је радила као бебиситерка.^[42][43] У пролеће 1997. године са тадањшим дечком преселила се у сеоску кућу у Просперити у Јужној Каролини.^[44][43] Тамо је написала шест нових песама, а већина њих нашле су се на њеном наредном албуму Moon Pix (1982), који је снимила у Синг синг студију у Мелбурну са позадинским вокалима музичара Мика Тајнера и Џима Вајта из аустралијског бенда Dirty Three.^{[45][46][47][48]} Албум је добио углавном позитивне критике, као и спот за песму Cross Bones Style.^[49][50][51] Током 1999. године Кет је наступила у великом броју емисија, где је пружала музичку пратњу.^[52] Материјали и омот емисија нашли су се на њеном петом албуму под називом The Covers Record, који је објављен 2000. године. Песме са албума снимане су у периоду од 1998. до 1999. године.^[32][53]

Почетком двехиљадитих година, Кет је радила као модел.^[54][54] У фебруару 2003. године Кет је објавила албум под називом You Are Free а на њему су готовали музичари као што су Дејв Грол и Ворен Елис.^[55] Албум се нашао на сто и петом месту музичке листе Билборд 200, а за песму He War снимљен је видео спот. Певачица је након тога, током 2003. и 2004. године одржала турнеју у Европи, Бразилу, Сједињеним Америчким Државама и у Аустралији.^[32] Током овог периода, Кет је често наступа, а 2003. године амерички недељни часопис The New Yorker истакао је како су њени наступи постали „трагични и непредвидљиви”, а певачица је касније ову критику приписала проблему са алкохолом.^[56][16] У периоду када је певачица објавила шести студијски албум под називом You Are Free, купила је кућу у Мајамију.^[57][33]

У октобру 2004. године Matador records објавио је ДВД филм под називом Speaking for Trees који садржи двочасовни снимак певачице Кет која наступа са својом гитаром у шуми. Сет је пропраћен аудио компакт диском који садржи осамнаестоминутну песму Willie Deadwilder, на којој поред Кет учествује и М. Вард, такође на гитари.^[58] Дана 22. јануара 2006. године певачица је објавила седми албум под називом The Greatest, а на њему су гостивали Дејвид Смит, Стив Потс и Лерој Хоџс.^[59] Албум се нашао на тридесет и четвртом месту листе Билборд 200.^[59] The Greatest проглашен је шестим најбољим албумом 2006. године од стране часописа Ролинг Стоун.^[60][61] У том периоду, Кет је сарађивала са неколико музичара на различитим пројектима, укључујући Мика Колинса на песми Auf Dem Strom, са Карен Елсон на песми Je t'aime... moi non plus и са многим другим. Током јесени 2006. године Кет је постала потпарол компаније Шанел, након што ју је приметио Карл Лагерфелд испред хотела Мерцер у Њујорку.^[62][63]

У јануару 2008. године Кет је објавила други албум са обрадама песмама, под називом Jukebox, а снимљен је са бендом Dirty Delta Blues. Албум садржи оригиналну песму Song to Bobby, који је Кет посветила Бобу Дилану. Албум је објављен у јулу 2008. године.^{[64][65][66][67]} У септембру 2008. године Кет и чланови бенда Dirty Delta Blues снимили су своју верзију песме Space Oddity, коју у оригиналу изводи Дејвид Боуи, за рекламу о аутомобилима Линколн.^[68] Године 2013. песма бенда Cat Power's, Have Yourself a Merry Little Christmas коришћена је у божићној реклами компаније Apple Inc..^[69] У децембру 2008. године Кет је објавила ЕП Dark End of the Street на којем се налази шест песама.^[70][71][72] Године 2009. Кет је гостовала на песми Hold On, Hold On музичара Neko Case, а песме се нашла на албуму Come Easy Go. Године 2011. певачица је гостовала на вокалима за песму Tonight You Belong to Me, музичара Едија Ведера.^[73]

У фебруару 2012. године Кет је отказала заказано појављивање у Тел Авиву, Израелу, наводећи „велику збрку”, као и да се осећа болесно.^[74] Била је суочена са апелима да се Израел бојкотује због сукоба са Палестином.^[75] Два месеца касније отказала је и појављивање на музичком фестивалу Коачела, тврдећи да није фер да се тамо појави, а да пре тога није објавила нови албум, на којем је у то време радила.^[76] Певачицин девети студији албум под називом Sun објављен је 29. августа 2012. године, а на њему се налази једанаест песама.^[77][78][79] Водећи албумски сингл Run је објављен за дигитално преузимање током јуна 2012. године.^[80][81] Песме на албуму садрже елементе електронског звука, чије текстове потписује Кет.^[82] Албум је добио углавном позитивне критике, а називан је „страственим поп албумом електронске музике, филтрираним кроз душу кантауторке”.^[83] Албум је дебитовао на десетом месту музичке листе Билборд 200, а продат је у више од 23.000 примерака прве недеље од објављивања.^[4] У јулу 2015. године, објављено је да ће Кет позајмити глас у документарном филму Јанис: Мала плава девојчица, који је имао премијеру исте године на Филмском фестивалу у Венецији.^[84] На телевизији, Кет се појавила у ТВ серији China, IL, у једночасовном музичком специјалу под називом Magical Pet.^[85]

Дана 28. јула 2017. године певачица је на Инстаграм налогу објавила да је њен десети студијски албум спреман да буде објављен, али није открила датум изласка.^[86][87] Дана 18. јула 2018. године, певачица је објавила десети студијски албум под називом Wanderer, а на њему се нашло једанест песама кантри блуз жанра.^[88][89] Објавила је два сингла, Woman са Ланом дел Реј 15. августа и обраду песме Stay, коју у оригиналу изводи Ријана, 18. септембра.^[90][91][92] Албум је објављен за Domini records.^[93][94] Кет је након тога имала светску турнеју како би промовисала албум.^[95]

Издања од Кет често су запажена од стране музичких критичара, због њених мрачних инструментала на песмама, са утицајем блуза и меланхоличних текстова, због чега је добила надимак „Краљица туге”.^[96] Певачица са друге стране тврди да је њена музика често погрешно интерпретирана, те да су многе њене песме трјумфалне, а не тужне.^[97][98] Издања групе Cat Power's описана су као спајање елемената панка, фолка и блуза, док су каснија издања од Кет, након 2000. године, почека да укључују софистицираније садржаје и бољу музичку продукцију.^{[99][100][101]} Албум The Greatest (2006), певачицинседми студијски албум садржи елементе ритам и блуза, а на инструменталима песама гостовао је бенд под називом Memphis Rhythm Band.^[102] За разлику од њених претходних издања, која су садржала ретке аранжмане на гитари и клавиру, The Greatest је описан као „пуноправни студијски албум са софистицираном продукцијом и старијим играчима.”^[103]

Кет је изводила уживо емисије који су биле познате, при чему се њене песме завршавају нагло и стапају једна са другом, без јасних прелаза.^[104][105] Певачица је такође често скраћивала своје наступе, што се у неким приликама приписује страху од бине и утицају алкохола.^[106][107] Певачица је отворено говорила о свом страху и проблему са менталним здрављем, депресијом, проблему са алкохолизмом и злоупотреби психоактивних супстанци.^[108] До 2006. године Кет је нашла нове музичке сараднике и престала је да пије, након чега је како тврде музички критикари њен перформанс постао ентузијастичнији и професионалнији.^{[108][109][110]}

Студијски албуми

• Dear Sir (1995)
• Myra Lee (1996)
• What Would the Community Think (1996)
• Moon Pix (1998)
• The Covers Record (2000)
• You Are Free (2003)
• The Greatest (2006)
• Jukebox (2008)
• Sun (2012)
• Wanderer (2018)

• Освојено: Музичка награда Шортлист за албум The Greatest.^[111]
• Номинација: Награда Брит за најбољег женског међународног соло извођача (2007)^[112]
• Номинација: Најбољи дизајн винила за албум Jukebox^[113]
• Номинација: Награда Брит за најбољег женског међународног извођача (2013)^[114]
• Номинација: Награда Антвил за најбољу кинематографију, за спот песме Where Is My Love?^[115]
• Номинација: Најбољи међународни поп видео спот за Go Up (2017)^[116]
• Номинација: Роберт награда за повратак године на сцену (2018)^[117]
• Номинација: Шведска награда зајбољи инострани албум, за Wanderer^[118]

• Earles, Andrew (2014). Gimme Indie Rock: 500 Essential American Underground Rock Albums 1981–1996 (на језику: енглески). Voyageur Press. ISBN 978-0-7603-4648-8. 
• Goodman, Elizabeth (2009). Cat Power: A Good Woman (на језику: енглески). New York: Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-44956-6. 
• Larkin, Colin (2011). The Encyclopedia of Popular Music (на језику: енглески). Omnibus Press. ISBN 978-0-85712-595-8. 

Кет Пауер на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Кет Пауер на сајту IMDb (језик: енглески)