Константин I Ростовски

Константин Всеволодович био је најстарији син Всеволода Великог Гнезда и Марије Шваровне.^[1] Са 10 година оженио се кћерком галичког кнеза Мстислава Храброг (који ће водити Русе у битки на Калки). Био је кнез Новгорода (1205-08.) и Ростова (1208—16.). Мада је као најстарији син имао право да наследи титулу великог кнеза, отац га је прескочио у корист млађег брата Јурија, "након саветовања са духовништвом и »свима људима« ".^[2]

Након смрти Всеволода III 1212, Константин је остао у Ростову, док су млађа браћа, нови велики кнез Јуриј и Јарослав добили Владимир и Новгород. Спор око титуле великог кнеза решен је 1216. на бојном пољу код Липеца (близу Переславља-Залеског), где су се сукобиле војске три брата.^[2]Кнежеви су заповедили да се заробљеници не узимају: било је само 60 заробљеника и око 9.000 мртвих. Константин је победио уз помоћ Мстислава Храброг и постао велики кнез Владимира, али је указао милост Јурију и Јарославу, доделивши им кнежевине Суздаљ и Переслављ^[1].

Велики кнез Константин умро је 1218, помиривши се са браћом и оставивши велико-кнежевски престо Јурију.

Његови синови Васиљко Ростовски и Всеволод Јарославски страдали су заједно са великим кнезом Јуријем у борби са Монголима на реци Сити.

• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.