Лазница

Лазница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. године у Лазници је живело 1881 становника.

Лазница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаЖагубица
Становништво
 — 2011.Пад 1881
Географске карактеристике
Координате44° 14′ 15″ С; 21° 48′ 22″ И / 44.2375° С; 21.806° И / 44.2375; 21.806
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина433 m
Лазница на карти Србије
Лазница
Лазница
Лазница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број12321
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Овде се налазе Зграда механе у Лазници и Родна кућа народног хероја Јована Шербановића.
Овде се налазио Запис врба (Лазница село).
Овде се налази Запис Панкалујића храст (Лазница село).

Демографија

У насељу Лазница живи 1715 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (44,5 код мушкараца и 48,7 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Становништво у овом насељу веома је хомогено, већинско влашко, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Велики број људи је емигрирао у иностранство. У периоду 1991—2011. процењено је преко 2000.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
ГодинаСтановника
1948.3.743
1953.3.818
1961.3.749
1971.3.358
1981.3.281
1991.2.4342.299
2002.2.0632.430
2011.1.881
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Власи
  
1.30863,40%
Срби
  
58128,16%
Румуни
  
70,33%
Југословени
  
40,19%
Хрвати
  
10,04%
непознато
  
110,53%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Географија

Налази се на половини пута између Бора, Мајданпека и Петровца, у северном делу Хомоља, и обухвата једну његову трећину.

Историја

Постоје археолошке ископине које датирају из неолита, као и остаци римске тврђаве, Село и околина је континуирано насељено више од 2000 година.Према писаним изворима, име Лазница је старо, средњовековно, У данашњем атару села је постојало 5 засеока; спомињу се први пут у 14. веку, у Браничевском тефтеру. Село је у 19. и раном 20. веку било велико и богато, са можда 4.000 становника, а познати хајдук је био Иван Бабејић[4]. У селу је 1934. пронађена ковница лажног новца.[5] Приликом напада на поштанска кола између Мајданпека и Благојевог камена 7. августа 1935. убијен је жандарм и путник, након чега су били сумњиви сви Лазничани запослени у руднику[6] (ипак, од четворице осуђених на смрт у октобру, само један је био Лазничанин[7], казна је извршена годину дана касније[8]). Хајдук Јоргован Михаиловић је убијен у атару села 4. јуна 1938.[9] У августу 1938. три жене су погинуле копајући иловачу у тунелу.[10]

Црква је подигнута 1939, из општинских прихода и уз помоћ народног посланика Душана Пантића и једног лазничког исељеника у Канади.[11]

Привреда

Окосницу лазничке привреде чиниле су пилана и задруга. Након распада Југославије небригом и бахатим понашањем привреда села је уништена. Привреда у било ком облику осим ситних занатлија не постоји.Сточарско пољопривредни крај, лепа чиста природа, могућност за развој здравственог и еко туризма. Било је некад пре распада Југослваије најразвијеније село у целој општини Жагубица.

Култура

У Лазници делује и Културно–уметничко друштво „Извору“ које негује изворне Влашке песме и чувено Влашко коло.

Спорт

У Лазници постоји фудбалски клуб који се такмичи у општинској лиги Жагубице, у клубу играју млади играчи који су остали у Лазници.

Знамените личности

Референце

Спољашње везе