Метриш

Метриш је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 514 становника).

Метриш
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.392
Географске карактеристике
Координате44° 08′ 10″ С; 22° 22′ 25″ И / 44.136° С; 22.373666° И / 44.136; 22.373666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина225 m
Метриш на карти Србије
Метриш
Метриш
Метриш на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Смештено је 35 km североисточно од града Зајечара и 3 km источно од пута Зајечар-Неготин. Налази се 260 м надморске висине, те је веома погодно за узгој винове лозе и производњу грожђа.

Становништво села је српско, досељено у време формирања насеља с Косова и из Старе Србије.

Демографија

Према попису из 2011.године у Метришу је живео 281 становник у 120 домаћинстава.

По народном казивању, село је добило име од измењене речи "метла". Село је на површи са обе стране Сиколске реке, чија је долина широка а стране благе. Површ је заравњена, осим малих узвишења и плитких долина потока Бачуре и Совинца. Село је збијеног типа и подељено у Горњи крај и Доњи крај. Гробље је на брду источно од села.

Метриш је као насељено место први пут забележено именом "Metrich" на карти из 1722.године, а 1736.год. именом "Metrisch". Као Метриш је забележено 1811.године, када се помиње и кнез Стеван метришки.

По предању, село је било у Селишту, основано пре 300-400 и више година. Оснивачи села у Селишту су дошли из Старе Србије и са Косова, чији су потомци: Дмитровци, Долујевци, Јевтиновићи, Давидовићи, Илинци и Матинци. У Селиште су такође досељени: Павловићи, Милићи, Манојловци, Ђуричићи и Којићи који су пореклом из Леновца, а овде су дошли из Рготине, затим Селимкићи, Станојловићи, Солиманци.

Сеоска заветина је летњи Св. Арханђео, а црква слави Спасовдан.

Према попису из 2002. било је 392 становника (према попису из 1991. било је 514 становника). У насељу Метриш је 2002. године живело 367 пунолетних становника, а просечна старост становништва је износила 58,8 година (57,3 код мушкараца и 60,3 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
ГодинаСтановника
1948.1.047
1953.1.040
1961.1.059
1971.832
1981.657
1991.514501
2002.392406
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
39099,48%
Власи
  
10,25%
непознато
  
10,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

Спољашње везе