Међународна ауто-ознака
Међународна ауто-ознака је ознака која показује у којој је држави моторно возило регистровано и обезбеђује јединствену идентификацију возила. Ранији називи за ауто-ознаку су међународно регистрационо слово[1] или међународни знак за промет.[2] Женевска конвенција за путни саобраћај из 1949. г. и Бечка конвенција за путни саобраћај из 1968. г. је зову означавајући знак државе регистрације.
ауто-ознака за Србију
Додела ознака је у надлежности Економске комисије УН за Европу као публикација Јединствени знакови коришћени на возилима у међународном саобраћају (енгл. Distinguishing Signs Used on Vehicles in International Traffic, скр. DSIT),[3] одобрена од стране Женевске конвенције за путни саобраћај[4] и Бечке конвенције за путни саобраћај.[5] Многе ауто-ознаке које су дефинисане након усвајања стандарда ISO 3166 се поклапају са двословним и трословним ISO кодовима. Југоисточни азијски Договор ... за обављање прекограничног превоза робе и људи користи и ISO и DSIT кодове: ISO кодове користе Бурма (MYA), Кина (CHN) и Камбоџа (KH); DSIT кодове користе Тајланд (Т) и Лаос (LAO); док вијетнамски код VN је истовремено и ISO и DSIT код.[6]
Женевска конвенција за путни саобраћај је ступила на снагу 26. марта 1952. године. Главна предност конвенције за возаче је обавеза држава потписница да прихвате легалност возила регистрованих у другим потписницама. Када се возило користи ван државе регистрације, мора имати међународну ауто-ознаку на задњој страни возила, одвојено од регистарске таблице.
Историја
Париска конвенција из 1909. године
Међународна конвенција у вези саобраћаја моторних возила, потписана у Паризу 1909. године, уводи приказивање јединствене национоналне ознаке на белој овалној плочици димензија 30 cm × 18 cm са црним словима. Конвенција захтева да плочица буде закачена на задњем крају возила, одвојено од регистрационе таблице. Такође, ознака је била ограничена на једно или два латинична слова.[7]
| Ознаке по Париској конвенцији из 1909. године | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Париска конвенција из 1924. године
Међународна конвенција у вези моторног саобраћаја, потписана 1924. године у Паризу, је усвојила назив јединствени знак. Максимална дужина знака је продужена на три слова, и конвенција је дозволила доделу ознака за зависне територије које имају одвојен систем регистрације возила.[8]
| Ознаке по Париској конвенцији из 1924. године | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Бечка конвенција из 1977. године
Бечка конвенција о путном саобраћају, потписана 21. маја 1977. г. замењује раније конвенције у државама потписницама. У складу са чланом 48 конвенције, јединствени знак државе и даље мора бити постављен на задњем крају возила, али сада може бити, као у ранијим конвенцијама, бели овал са црним словима, одвојено од регистарске таблице, али исто тако може бити део дизајна регистрационе таблице, у ком случају мора бити присутан и на предњој таблици.
Унутар Европског економског простора (EEA), возила која носе регистарску таблицу у ЕУ формату не морају имати јединствени знак у виду овала. Такво означивање возила је такође прихваћено и ван ЕУ земаља.[9] Separate signs are also not needed for Canada, Mexico and the United States, where the province, state or district of registration is usually embossed or surface-printed on the vehicle registration plate.[тражи се извор]
Означавање возила у српском говорном подручју
У српском говорном подручју, прве међународне ознаке су уведене 1909. године, у Србији (SB), Црној Гори (MN) и Аустроугарској (A за аустријски део царства и H за подручје Мађарске).
Након уједињења у Краљевину СХС, ознака је 1919. године промењена у SHS, а након преименовања у Краљевину Југославију 1929. године, и ознака је промењена у Y. Након Другог светског рата, ознака је 1953. године промењена у YU, која се задржала до распада државе 1992. године.
Ново-независне државе су 1992. године усвојиле нове ознаке: Словенија (SLO), Хрватска (HR), Босна и Херцеговина (BIH) и Македонија (MK). Савезна Република Југославија је наставила да користи ознаку YU до преименовања у Државну заједницу Србије и Црне Горе 2003. године, када је усвојена ознака SCG. Након разлаза 2006. године, Србија је усвојила ознаку SRB, а Црна Гора ознаку MNE.
Изглед ознаке
_European_Union_license_plate.jpg)
_European_Union_license_plate_-_Number_KA_PA_777.jpg)
Међународна ауто-ознаке се састоји од једног, два или три латинична слова, исписана црном бојом на белом овалном пољу. Минимална висина слова мора бити 100 mm, а минималне димензије овала су 175 mm × 115 mm. Ознака може бити изведена на више начина: лимена плочица облика елипсе, самолепљива налепница или нацртана директно на возилу, и поставља се на задњем крају возила, обично близу регистарске таблице.
У Европи, већина земаља користи ЕУ формат таблица, где је ознака државе део дизајна, на плавом ветикалном правоугаонику на левој страни таблице.
Види још
Спољашње везе
- „Road Traffic and Road Signs and Signals Agreements and Conventions”. UNECE. Архивирано из оригинала 16. 9. 2022. г. Приступљено 2. 11. 2022.
