Милија Марковић

Милија Марковић (Пожаревац, 1812 — Београд, 1877) био је српски сликар и свештеник (1832—1842), отац академског сликара Николе Марковића. У раној младости радио је као учитељ у манастирима Рукумија, Заова и Горњак.^[1] Српски митрополит Мелентије Павловић позвао га је да се усавршава код њега на двору, где се дружио са кнежевићима Михаилом и Миланом.^[1] Сликарски занат усавршавао је и у Аустрији.

Милија Марковић
Лични подаци
Место рођења	Пожаревац,  Кнежевина Србија
Место смрти	Београд,  Краљевина Србија