Ми-10

Мил је дизајнирао Ми-10 као летећу дизалицу на основу Ми-6. Нови хеликоптер је јавно представљен у јулу 1961. у Тушину^[1], a 1965. је представљен и у Паризу. И Ми-6 и Ми-10 су делили исте моторе, систем ротора а и већина делова је била компатабилна за оба хеликоптера.^[1] Основну посаду су чинила 3 члана а могао је да превезе и 28 путника. Први хеликоптери су имали удубљења у носу како би посада могла да мотри на терет, али је то касније замењено ТВ камером.

1966. је представљена и измењена верзија Ми-10К. Касније је направљена и верзија која је кориштена као платформа за суупротне ознаке Ми-10П. До краја производње, направљено је око 55 ваздухоплова и према неким изворима, само три хеликоптера су извезена у Ирак.

• В-10 - Прототип
• Ми-10К (Harke-B) - Врезија с краћим стајним трапом и са два члана посаде.^[1]
• Ми-10Р (Harke-A) - Стандардна производна верзија.
• Ми-10ПП- Платформа за електронско ратовање.

• посада: 3
• капацитет: 28 путника или

15.000 kg терета у кабинском простору или8.000 kg висећег терета.

• дужина: 32,86 m
• пречник ротора: 35,00 m
• висина: 9,80 m m
• маса ваздухоплова: 27.300 kg kg
• максимална маса узлетања: 43.700 kg

• највећа брзина: 200 km/h
• економична брзина: 180 km/h
• долет: 250 km
• највећа висина лета: 3.000 m
• мотор: 2× Соловиев Д-25В турбоосовинска мотора

• Хеликоптер
• ЦХ-54 Тархе
• Ми-6

1. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_mi10_en.php
2. http://www.russiafile.com/?f
3. http://www.aviastar.org/helicopters_eng/mi-10.php