Норт Бетлфорд

Пре доласка европских колонизатора ово подручје су насељавали припадници разних првих народа (Блекфут и Кри). Од Европљана у ово подручје први продиру француски трговци крзнима који су низводно од ушћа реке Бетл основали утврђење Форт Монтењ д'Егл (франц. Fort Montaigne d'Aigle). Међутим због честих сукоба између трговаца крзнима и локалних племена утврђење је напуштрено свега годину дана касније.

Ново стално насеље основано је тек 1875. и то на десној обали Северног Саскачевана и служило је као главни административни центар Северозападне територије у периоду 1876—1883. Проласком железничке пруге ка Едмонтону левом обалом реке 1905. и насеље се шири у том правцу. Већ 1906. Северни Бетлфорд добија статус села, 1907. варошице, а од 1913. има и статус града (тада је у њему живело преко 5.000 житеља). Развој града је стагнирао све до 60их година када је број становника почео нагло да расте, а сам град постао важно привредно средиште у том делу Саскачевана.

Према резултатима пописа становништва из 2011. у граду је живело 13.888 становника у укупно 6.195 домаћинстава, што је раст од 5,3% у односу на 13.190 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године. На истом попису у граду је регистровано 75 припадника српске заједнице^[1]

У широј агломерацији која обухвата територију од 1.122 км² на попису 2011. регистровано је укупно 19.216 становника.

Током прве деценије 21. века у град се доселила значајнија популација Панонских Русина, углавном из Војводине.^[2]

• Списак насеља у Саскачевану
• Саскачеван

• Службена веб презентација
• Statistics Canada - Census Profile: North Battleford, City^{[мртва веза]}
• Мапа вароши и околине на сајту Завода за статистику Канаде. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2011)
• Енциклопедија Саскачевана – град Норт Бетлфорт

Норт Бетлфорд на Викимедијиној остави.