Овални прозор

Овални прозор (енгл. oval window, лат. fenestra ovalis, fenestra vestibuli) овални је отвор у зиду предворја (вестибулума) коштаног лавиринта ува. Прекривен је мембраном између средњег ува и пужнице унутрашњег ува.[1][2]

Овални прозор
Средње уво, са овалним прозором десно.
Десни коштани лавиринт. Бочни поглед (ознака је vestibular fenestra — црни круг близу центра)
Детаљи
Идентификатори
ЛатинскиFenestra vestibuli,
fenestra ovalis
MeSHD010046
TAA15.3.02.009
FMA56913
Анатомска терминологија

Анатомија

Анатомски гледано овални отвор је бубрежастог облика оји води из бубне дупље у предворје унутрашњег уха; дугачак пречник му је хоризонталан, а конвексна ивица му је према горе. Прекрива га танка мембрана на коју се ослања стопало слушне кошчице узенгије (стапеса) која углављена у овај отвор, помоћу прстенастенастог (ануларног) лигамент који је фикциран за ивицу форамена.[3]

У средњем уву, испод овалног прозора налази се округли прозор који вибрира у супротној фази од вибрација које улазе у унутрашње уво кроз овални прозор. На тај начин је омогућено кретање течности у пужници.[4]

Физиологија

Вибрације које додирују бубну мембрану преносе се преко три ушне кошчице чекића, наковња и узенгије (стремена) до овалног прозора.

Када се звучни таласи преносе од бубне опне до овалног прозора, средње уво функционише као акустични трансформатор који смањује амплитуду и повећава снагу звучне таласе пре него што они пређу у унутрашње уво. Притисак звучних таласа на овални прозор је око 20 пута већи него на бубну опну.[4]

Притисак се повећава због разлике у величини између релативно велике површине бубне опне и мање површине овалног прозора. Овални прозор који је граница средњег ува са унутрашњим увом и има функцију усклађивања мале импедансе ваздуха у слушном каналу и велике импенденце лимфне течности у средњем уху, што омогућава пренос звука из ваздуха (спољног уха) на течност (кохлеа).[5]

Патологија

Конгенитално одсуство овалног прозора карактерише урођени кондуктивни губитак слуха.[6] Ово реткос стање може бити повезано са аномалијом хоризонталног канала фацијалног нерва. Може се дијагностиковати на компјутеризованој томографији.[7]

Галерија

Извори

Литература

  • Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија,. Савремена администрација Београд. 1999. ISBN 978-86-387-0599-3.

Спољашње везе


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).