Оклахома (мјузикл)

Почетком четрдесетих година 20. вијека Роџерс и Хамерстејн су били познати по стварању хитова на Бродвеју са другим сарадницима. Роџерс је са Лоренцом Хартом продуцирао више од двије десетине мјузикала од 1920-их, укључујући популарне успјехе као што су Браћа по оружју (1937), Дјечаци из Сиракузе (1938) и Пал Џој (1940).^[5] Између осталих успешних мјузикала, Хамерстејн је написао текст за Розе Мари (1924), Пустињску пјесму (1926), Нови мјесец (1927) и Путууће позориште (1927). Иако мање продуктиван 1930-их, писао је мјузикле, пјесме и филмове, подијеливши награду Академску награду за његову пјесму са Џеромом Керном, „The Last Time I Saw Paris“, која је уврштена у филм из 1941. године — „Дамо, буди добра.^[6] До раних 40-их, Харт је потонуо у алкохолизам и емоционална превирања, па је постао непоуздан, што је натјерало Роџерса да приђе Хамерстејну и пита га да ли би размотрио да ради са њим.^[7]

Године 1931, позоришно друштво — Позоришни цех, продуцирало је Раст зеленог јоргована Лина Ригса, представу о досељеницима на индијској територији Оклахоме. Иако представа није била успјешна, десет година касније, 1941. године, Тереза Хелбурн, једна од Продуценткиња Цеха, видела је љетњу продукцију допуњену традиционалним народним пјесмама и плесовима и одлучила да игра може бити основа музике која би могла да оживи друштво Џех, које се бори. Контактирала је Ричарда Роџерса и Лоренца Харта, чију је прву успјешну сарадњу — Герик Гејтикс, продуцирало исто позоришно друштво 1925. Роџерс је желио да ради на пројекту и стекао је права за себе и Харта. Роџерс је тражио од Оскара Хамерстејна II да сарађује с њим и Хартом. Током покушаја Роџерса и Харта на снимању Јупитера 1941. године, Хамерстејн је увјеравао Роџерса да је, ако Харт икад не буде у могућности да ради, вољан да заузме његово мјесто.^[8] Случајно је 1942. године Хамерстејн мислио да музикализује Раст зеленог јоргована, али када је пришао Џерому Керну у вези с тим, он је одбио. Хамерстејн је сазнао да Роџерс тражи некога да напише књигу и он је са нестрпљењем искористио прилику. Харт је изгубио интересовање за мјузикле; више је волио савремене урбане представе које ће приказати његово духовито лирско писање и описао је фармере и краваре у Расту зеленог јоргована корњастим и неинспиративним. Штавише, због дугогодишњег конзумирања алкохолизма, Харт се више није осјећао способним за писање. Отпутовао је на одмор у Мексико, савјетујући Роџерса да ће Хамерстејн бити добар избор за новог сарадника.^[9][10]

Ово партнерство омогућило је и Роџерсу и Хамерстејну да слиједе своје жељене методе писања: Хамерстејн је радије написао комплетан текст прије него што би их поставио на музику, а Роџерс је радије постављао довршене текстове на музику. У претходним сарадњама Роџерса са Хартом, Роџерс би увијек прво написао музику, јер је нефокусираном Харту било потребно нешто на чему ће темељити своје текстове. Претходни сарадници Хамерстејна су били композитори Рудолф Фримл, Херберт Стохарт, Винсент Хумана и Керна, који је прво написао музику за коју је Хамерстејн тада написао текстове. Преокрет улоге у партнерству Роџерса и Хамерстејна омогућио је Хамерстејну да текст пјесме претвори у темељни дио приче како би пјесме могле да појачају и интензивирају причу умјесто да је преусмјере.^[8] Како су Роџерс и Хамерстејн почели да развијају нови мјузикл, сложили су се да ће њихов музички и драматични избор бити диктиран изворним материјалом Раста зеленог јоргована, а не конвенцијама о музичким комедијама.^[9] Мјузикли тог доба садржавали су велике продукцијске бројеве, новинске чинове и специјалне плесове који заустављају представу; либрети су се обично фокусирали на хумор, са мало драматичног развоја, наглашен пјесмама које су ефективно зауставиле причу током њиховог трајања.^[11]

Између свјетских ратова улоге у мјузиклима обично су попуњавали глумци који су могли да пјевају, али Роџерс и Хамерстејн су, супротно, одлучили да глуме пјеваче који би могли да глуме. Иако је Тереза Хелбурн, ко-продуценткиња позоришног удружења, предложила Ширли Темпл као Лореј и Гројхо Марка као Али Хакима. Роџерс и Хамерстејн, уз подршку режисера Рубена Мамулијана, инсистирала на томе да извођачи постану драматичнији за улоге у представи. Као резултат тога, у продукцији није било звијезда, још један необичан корак.^[8] Продукцију је кореографирала Агнес де Мајл (први пут је кореографирала мјузикл на Бродвеју), која је пружила једну од најистакнутијих и најупорнијих карактеристика представе: 15-минутно финале балета у првом чину (често називано и балетом из снова) који приказује Лоренину борбу за оцјену својих удварача — Џада и Карлија.^[11]

Прво име које је додијељено дјелу било је Идемо напријед, које је отворено за оф Бродвеј пробе у позоришту Шуберт у Њу Хејвену, 11. марта 1943.^[12] Очекивања за представу су ниска; Хамерстејн је написао шест флопа заредом, а представа није имала моћ звијезде. Продуцент Мајк Тод напустио је после првог чина током пробе и рекао је: "Нема ногу, нема шале, нема шансе."^[10] Али Роџерс и Хамерстејн су били сигурни. Публика Њу Хејвена и Бостона била је одушевљена, иако су прегледи били само дјелимични. Од промјена извршених прије преставе на Бродвеју, двије су се показале значајним: додавање музичког броја који зауставља представу — „Oclahima” " и одлука да се промијени назив мјузикла након тог броја.^[13]

Тод није био у праву; представа је отворила на Бродвеју, да би критичари критиковали, била је распродана и добила је посебну Пулицерову награду.^[14] Брукс Еткинсон је написао у Њујорк тајмсу да је уводни број представе — „,Oh, What a Beautiful Mornin'“ промијенио историју мјузикла: "После таквог стиха, отпјеваног уз бујну мелодију, баналности старих сцена мјузикала постале су неподношљиве“.^[10] Њујорк Пост је једини велики часопис који је дао Оклахоми мјешовите рецензије. Њен критичар је сматрао да, иако су пјесме биле довољно пријатне, звуче много слично.^[15] Креативност представе стимулисала је Роџерове и Хамерстејнове савременике и покренула „Златно доба“ америчког мјузикла.^[10]

° Означава оригиналну представу на Бродвеју

• Carter, Tim. Oklahoma!: the making of an American musical. Yale University Press, (2007) ISBN 0-300-10619-X
• Everett, William A. and Paul R. Laird. The Cambridge Companion to the Musical, Cambridge University Press, (2002) ISBN 0-521-79189-8
• Hischak, Thomas S. The Rodgers and Hammerstein Encyclopedia. Greenwood Publishing Group, (2007) ISBN 0-313-34140-0
• Jones, John B. Our Musicals, Ourselves. Hanover: University Press of New England, (2003) ISBN 978-1-58465-311-0
• Kantor, Michael and Maslon, Laurence. Broadway: The American Musical. New York: Bullfinch Press, (2004) ISBN 0-8212-2905-2
• Nolan, Frederick (2002). The Sound of Their Music: The Story of Rodgers and Hammerstein. New York: Applause Books. ISBN 1-55783-473-3. 
• Stempel, Larry (2010). Showtime: A History of the Broadway Musical Theater. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-06715-7. 
• Block, Geoffrey. The Richard Rodgers Reader. New York: Oxford University Press, 2002.
• Ewen, David. With a Song in His Heart (Richard Rodgers). New York: Holt, Rinehart and Winston, 1963.
• Fordin, Hugh. Getting To Know Him: The Biography of Oscar Hammerstein II. New York: Random House, 1977; Decapo Press, 1995.
• Green, Stanley. The Rodgers and Hammerstein Fact Book. Milwaukee: Hal Leonard, 1980.
• Mordden, Ethan. Rodgers & Hammerstein. New York: Harry N. Abrams, Inc., 1992.

Викицитат има цитате везане за чланак Оклахома.

• Oklahoma!
• Информације са сајта о историји позоришта
• RNH Оклахома на сајту rnh.com
• Оклахома на сајту guidetomusicaltheatre.com ]
• Поп хроника 1940—те #8 – коментари Роџерса и Хамерстејна