Општина Рековац
Општина Рековац се налази у централној Србији, у Шумадији, у Поморавском округу.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.116 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.055 становника).[3]
Општина Рековац | |
---|---|
![]() Комаране једно од 32 места у општини Рековац | |
![]() | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Поморавски |
Седиште | Рековац |
Становништво | |
Становништво | ![]() |
Географске карактеристике | |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Веб-сајт | rekovac |
Положај
Општина Рековац се налази у југоисточном делу Шумадије, у Поморавској области.Општина Рековац је 24 километара удаљена јужно од Крагујевца, и 157 километара јужно од Београда са своје леве стране обухвата део Гледићких планина, а са десне стране обухвата део Јухора.[4]Седиште општине Рековац је градић Рековац.Општина Рековац обухвата сасвим мали део територије некадашњег Левча, према Вуку Ст. Караџићу Левач обухвата око 190 насељених места укључујући и сам град Јагодину. Међутим из разних историјских околности становници општине Рековац себе називају Левчанима.
Демографија
Општина Рековац има 11.055 становника (2011. год).[5]Према подацима из 2011. године број становника је у паду.Просечна густина насељености је 37 ст/km2.[5]Број незапослених особа је 1404, док су просечна лична примања у 2010. била 29.786 динара.
Год | Број становника.[6] |
---|---|
1991 | 16075 |
2001 | 13760 |
2002 | 13489 |
2003 | 13213 |
2004 | 12941 |
2005 | 12662 |
2006 | 12388 |
2007 | 12122 |
Рељеф и клима
У рељефу општине Рековац издвајају се две природне целине: равничарски део који се простире на површини од око 3.700 ha и брдско-планински део, површине 32.000 ha (приближне процене). Истичу се следећи тектонски облици: Јухор (стара громадна планина), Гледићке планине (младе веначне планине) и Левачка котлина спуштена између поменутих планина која представља границу између старих родопских и младих динарских планина. Од флувијалних облика рељефа већи значај имају долине Каленићке, Жупањевачке и Дуленске реке, а мањи долине Ломничке, Доброселичке и Крушевичке реке.[5]
Привреда
После приватизација пропала су скоро сва предузећа, која су радила у општини Рековац, мођу којима су :Фабрика каблова, Благотин, подрум „Левач“, хотел „Левач“, „Купрес“, конфекција „Тренд компани“...Једина фирма која ради у општини је винарија „Винекс“ (Левачки грозд), из Белушића.[7][8]Општина Рековац је углавном воћарски крај, а туризам се заснива на сеоском и манастирском туризму.
Знаменитости
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/18/Stefan_Kalenic_%28around_1413%29.jpg/220px-Stefan_Kalenic_%28around_1413%29.jpg)
У општини Рековац се налази средњовековни манастир Каленић из времена Деспота Стефана Лазаревића,[9] и средњовековни град Жупањевац, у коме је боравио Никола Алтомановић, а 1389. године Кнегиња Милица је у њему написала даровну повељу манастиру Хиландару.[10]