Општина Сечањ
Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48.995 ha, а на шумску 196 ha).
| Општина Сечањ | |
|---|---|
 Старе куће у Сечњу | |
 | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Средњобанатски управни округ |
| Седиште | Сечањ |
| Становништво | |
| Становништво |  10.544 |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 523 km2 |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Председник општине | Небојша Мељанац (СНС) |
| Веб-сајт | secanj |
Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.544 становника[1] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2.691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.
Географија
У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 km источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:
Демографија
Попис 2002.
Национални састав општине према попису из 2002. године:
- Срби - 11.607 (70,87%)
- Мађари - 2.068 (12,63%)
- Румуни - 642 (3,92%)
- Роми - 609 (3,72%)
- Југословени - 266 (1,62%)
- Хрвати - 148 (0,9%)
- Бугари - 114 (0,7%)
Ту су још и македонци и остали.
Попис 2011.
Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.
Ово су села у којима живе још и Мађари, Роми, Румуни, Хрвати, Македонци и остали.
Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.
Историја
Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. 22. јуна 2018. године потписан је споразум о сарадњи и братимљењу између града Азова (Руска Федерација) и општине Сечањ.[3]
Култура
У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.
Привреда
Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.
Познате личности
- Момир Рнић, рукометаш
