Mala planeta
Mala planeta je astronomical object u direktnoj orbiti oko Sunca (ili šire, bilo koje zvezde sa planetarnim sistemom) koja nije ni planeta niti je ekskluzivno klasifikovana kao kometa.[а] Pre 2006. godine Međunarodna astronomska unija (IAU) zvanično je koristila izraz mala planeta, ali tokom sastanka te godine su reklasifikovane male planete i komete u patuljaste planete i mala tela Sunčevog sistema (engl. small Solar System bodies - SSSB).[1]
Male planete mogu biti patuljaste planete, asteroidi, trojani, kentauri, objekti Kojperovog pojasa i drugi trans-neptunski objekti.[2] Prema podacima iz 2019. godine, orbite 794.832 male planete su arhivirane u Centaru za male planete, od kojih je 541.128 dobilo stalne brojeve (za kompletan spisak pogledajte indeks).[3]
Prva otkrivena mala planeta bila je Ceres 1801. godine. Izraz mala planeta korišćen je od 19. veka za opis ovih objekata.[4] Izraz planetoid se takođe koristi, posebno za veće (planetarne) objekte, poput onih koje je Međunarodna astronomska unija (IAU) nazvala patuljastim planetima od 2006. godine.[5][6] Istorijski su pojmovi asteroid, mala planeta i planetoid bili manje-više sinonimni.[5][7] Ova terminologija je postala komplikovanija otkrićem brojnih manjih planeta izvan orbite Jupitera, posebno trans-neptunskih objekata koji se uglavnom ne smatraju asteroidima.[7] Mala planeta koja otpušta gas može da bude dvostruko klasifikovana kao kometa.
Objekti se nazivaju patuljastim planetima ako je njihova sopstvena gravitacija dovoljna da se postigne hidrostatička ravnoteža i formira elipsoidni oblik. Sve ostale male planete i komete nazivaju se malim telima Sunčevog sistema.[1] IAU je izjavila da se još uvek može upotrebljavati izraz mala planeta, ali da se preferira termin mala tela Sunčevog sistema.[8] Međutim, u svrhu numeriranja i imenovanja, još uvek se koristi tradicionalno razlikovanje između manje planete i komete.
Populacije
Stotine hiljada malih planeta otkriveno je u Sunčevom sistemu, a dodatne hiljade se otkrivaju svakog meseca. Maloplanetni centar je dokumentovao preko 213 miliona posmatranja i 794.832 manjih planeta, od kojih 541.128 dovoljno dobro poznate orbite da mogu da dobiju stalne službene brojeve.[3][10] Od toga, 21.922 imaju službena imena.[3] Prema podacima od 19. maja 2019. godine, najniže numerisana neimenovana planeta je (3708) 1974 FV1,[11] a najviša numerisana imenovana mala planeta 543315 Asmakamari.[12]
Postoje raznovrsne široke populacije malih planeta:
- Asteroidi; tradicionalno su većina bila tela u unutrašnjem Sunčevom sistemu. [5]
- Asteroidi u blizini Zemlje, oni čija ih orbita odvodi unutar orbite Marsa. Daljnja podklasifikacija ovih objekata je zasnovana na orbitalnoj udaljenosti.[13]
- Atira asteroidi orbitiraju unutar zemaljske perihelijske distance i tako se u potpunosti nalaze unutar Zemljine orbite.
- Aten asteroidi, oni koji imaju semiglavne ose manje od Zemljine i apside (najveće udaljenosti od Sunca) veće od 0,983 AU.
- Apolo asteroidi su oni asteroidi sa semiglavnom osom većom od Zemljine, i koji imaju perihelijski razmak 1,017 AU ili manji. Poput Aten asteroida, i Apolo asteroidi presecaju Zemljinu putanju.
- Amorski asteroidi su oni asteroidi blizu Zemlje koji se približavaju Zemljinoj orbiti spolja, ali je ne prelaze. Amorski asteroidi su dalje podeljeni u četiri podgrupe, zavisno od toga gde njihova poluglavna osa pada između Zemljine orbite i asteroidnog pojasa;
- Trojanski asteroidi Zemalje, asteroidi koji dele Zemljinu orbitu i gravitaciono su zaključani na nju. Prema podacima iz 2011. godine, jedini poznat pripadnik ove grupe je 2010 TK7.[14]
- Trojanski asteroidi Marsa, asteroidi koji dele Marsovu orbitu i gravitaciono su zaključani na nju. Prema podacima iz 2007. godine, poznato je osam takvih asteroida.[15]
- Asteroidni pojas, čiji članovi prate približno kružne orbite između Marsa i Jupitera. Ovo je originalna i najpoznatija grupa asteroida.
- Trojanski asteroidi Jupitera, asteroidi koji dele Jupiterovu orbitu i gravitaciono su zaključani na nju. Numerički se procenjuje da su jednaki asteroidima glavnog pojasa.
- Asteroidi u blizini Zemlje, oni čija ih orbita odvodi unutar orbite Marsa. Daljnja podklasifikacija ovih objekata je zasnovana na orbitalnoj udaljenosti.[13]
- Udaljene male planete; sveobuhvatni izraz za omanje planete u spoljašnjem Sunčevom sistemu.
- Kentauri, tela u spoljnjem Sunčevom sistemu između Jupitera i Neptuna. Oni imaju nestabilnu orbitu zbog gravitacionog uticaja džinovskih planeta, i zato se smatra da su dospeli od negde drugde, verovatno izvan Neptuna.[16]
- Trojanski asteroidi Neptuna, tela koja dele Neptunovu orbitu i gravitaciono su zaključana na nju. Iako je poznat mali broj takvih objekata, postoje dokazi da su trojanski asteroidi Neptuna mnogobrojniji od onih u asteroidnom pojasu ili od trojanskih asteroida Jupitera.[17]
- Trans-neptunski objekti, tela na ili izvan orbite Neptuna, najudaljenije planete.
- Kojperov pojas, objekti unutar očiglednog populacionog pada na oko 55 AU sa Sunca.
- Objekti rasejanog diska predmeti poput Eride, s apsidom izvan Kojperovog pojasa. Smatra se da ih je Neptun resejao.
- Rezonantni transneptunski objekti.
- Odvojeni objekti poput Sedne, sa apsidom i perihelom izvan Kojperovog pojasa.
- Sednoidi, odvojeni objekti sa perihelom većim od 75 AU (Sedna, 2012 VP113, i Leleakuhonua).
- Ortov oblak, hipotetička populacija za koju se smatra da je izvor kometa dugog perioda koje se mogu da dosegnu do 50,000 AU od Sunca.
