Прича о квасцу
Прича о квасцу је једна од најкраћих Исусових парабола, која говори о жени која меси тесто уз помоћ квасца.
Забележена је у канонским јеванђељима по Матеју и Луки, као и неканонском јеванђељу по Томи. У оба канонска јеванђеља непосредно следи причу о зрну горушице, са којом дели тематику раста небеског царства из малог зачетка.
Прича
По Матеју
Матејево јеванђеље преноси следеће Исусове речи:
Царство небеско је слично квасцу, који жена узе и помеша у три сата брашна, док све не ускисну.
— Еванђеље по Матеју, 13:3 (превод Емилијана Чарнића)
По Луки
Лукино јеванђеље преноси:
Какво ћу казати да је царство Божије? Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
— Еванђеље по Луки, 13:20 (превод Вука Караџића)
По Томи
Томино јеванђеље преноси:
Очево царство је попут једне жене. Она узме мало квасца, сакрије га у тесто, и умеси велике векне хлеба. Ко има уши нека слуша.
— Еванђеље по Томи, изрека 96
Тумачења
Ова прича описује шта се деси када се дода квасац у велику количину брашна (око 8½ галона или 38 литара[1]). Сићушни живи организми у квасцу расту преко ноћи, тако да је до јутра читава количина брашна знатно нарасла.[2] Велика количина брашна у причи можда наговештава неку прославу, јер је количина произведеног хлеба довољна за стотињак људи.[3] Ова прича чини пар са причом о о зрну горушице, са којом дели заједничко значење раста небеског царства из малих зачетака.[4] Коначни исход је неизбежан једанпут када природан ток раста започне.[1]
Иако квасац на неким местима у Новом завету има негативну симболику (нпр. Лука 12:1 ), то није случај у овој причи.[3][5][6][7] Ипак, неколицина коментатора тумачи квасац као кварљиви утицај унутар Цркве.[8]
