Роми у Хрватској
Роми су једна од 22 признате националне мањине Републике Хрватске. Живе више од шест векова на тлу Хрватске и углавном су насељени у северним деловима земље. У Хрватској живи осам различитих ромских група, а аутохтони хрватски роми су Ловари.
 Хрватске Ромкиње у народној ношњи са својом децом, близу Загреба 1941. године | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 9.463[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Међимурска жупанија | 2.887 |
| Град Загреб | 1.946 |
| Осјечко-барањска жупанија | 977 |
| Сисачко-мославачка жупанија | 708 |
| Истарска жупанија | 600 |
| Језици | |
| ромски, румунски | |
| Религија | |
| муслимани, католици, православци | |
Према последњем попису становништва у Хрватској живи 9.463 Рома и чине 0,2% становништва Хрватске, од чега највише у Међимурској жупанији. Према незваничним проценама броје око 18.000 до 300.000[2][3] (међу њима и 131.000 Синта[4]) или приближно 0,5 до 7% укупног становништва.
Најважнија ромска организација је Унија Рома Хрватске. Многи хрватски Роми су убијени током Другог светског рата или у логорима или од стране окупатора и усташа.
Демографија
Кретање броја Рома
| Службени назив Хрватске | Година | Број Рома |
|---|---|---|
| - | 1931. | ~14.000 |
| Народна Република Хрватска | 1948 | 405 |
| 1953. | 1.261 | |
| 1961. | 313 | |
| Социјалистичка Република Хрватска | 1971. | 1.257 |
| 1981. | 3.858 | |
| Република Хрватска | 1991. | 6.695 |
| 2001. | 9.463 | |
| (Статистички завод Хрватске)[5] | ||
Попис становништва 2001. године
| Жупанија | Роми | Укупни проценат |
|---|---|---|
| Међимурска | 2.887 | 2,44% |
| Град Загреб | 1.946 | 0,25% |
| Осјечко-барањска | 977 | 0,30% |
| Сисачко-мославачка | 708 | 0,38% |
| Истарска | 600 | 0,29% |
| Приморско-горанска | 589 | 0,19% |
| Бродско-посавска | 586 | 0,33% |
| Вараждинска | 448 | 0,24% |
| Загребачка | 231 | 0,07% |
| Вуковарско-сријемска | 167 | 0,08% |
| Бјеловарско-билогорска | 140 | 0,11% |
| Копривничко-крижевачка | 125 | 0,10% |
| Сплитско-далматинска | 11 | 0,00% |
| Личко-сењска | 10 | 0,02% |
| Шибенско-книнска | 8 | 0,01% |
| Пожешко-славонска | 7 | 0,00% |
| Карловачка | 7 | 0,00% |
| Дубровачко-неретванска | 4 | 0,00% |
| Вировитичко-подравска | 4 | 0,00% |
| Задарска | 4 | 0,00% |
| Крапинско-загорска | 4 | 0,00% |
| Укупно | 9.463 | 0,21% |
| (Попис становништва 2001. године)[6] | ||
Култура
У Загребу се одржавају Дани културе Рома између 8. априла, Светског дана Рома, и 6. маја, Ђурђевдана, који промовишу културно и традиционално наслеђе ромске мањине.
Постоји и велики број ромских удружења, како културних тако и уметничких, а ово су с само неки од њих:
- Ромски национални форум — асоцијација која окупља ромска удружења, вијећа, представнике, спортска и култутно-уметничка друштва и друге иницијативе;
- Ромско културно-уметничко друштво Дарда — окупља Роме и нероме, са циљем да негује културу, традицију и обичаје Рома; организује културне програме;
- Ромско срце — удружење жена Ромкиња које повезује и организује жене Ромкиње;
- Удруга Рома Валповштине — бави се организовањем уметничких, културних и спортских манифестација, и сусрета с другим ромским удружењима.
Спорт
У Хрватској постоји и неколико ромских спортских клубова, међу којима су:
- Ромски спортски клуб Младост — основан 2005. године у Дарди, први такве врсте у Барањи;
- НК Рома Славонски Брод — основан у септембру 2006. године, такмичи се у трећој жупанијској лиги.
Види још
Референце
Спољашње везе
- The UN Refugee Agency - Chronology for Roma in Croatia (језик: енглески)
- Government Policies and Programs to Eliminate the Worst Forms of Child Labor (језик: енглески)
Органзације Рома у Хрватској
