Свјетско друмско првенство UCI 2017 — Друмска трка за мушкарце

Квалификације за друмску вожњу за мушкарце на Свјетском првенству 2017 биле су подијељене у три нивоа:

• 1. Квалификације кроз UCI ворлд ранкинг држава, закључно са 15. августом 2017:^[3]

• • а. Државе које заузимају позиције од 1 до 10 могу да поведу 9 возача на Свјетско првенство;^[3]
  • б. Државе које заузимају позиције од 11 до 20 могу да поведу 6 возача на Свјетско првенство;^[3]
  • в. Државе које заузимају позиције од 21 до 30 могу да поведу 3 возача на Свјетско првенство;^[3]
  • г. Државе које заузимају позиције од 31 до 50 могу да поведу 1 возача на Свјетско првенство.^[3]

• 2. Квалификације кроз UCI ворлд ранкинг возача, закључно са 15. августом 2017:^[3]

• • Бициклисти који се у UCI ворлд ранкингу налазе на позицијама од 1 до 200 и нису се квалификовали кроз UCI ворлд ранкинг држава, имају право на одлазак на Свјетско првенство; свака држава може да поведе једног возача из првих 200.^[3]

• 3. Актуелни шампиони:

• • Актуелни свјетски, олимпијски и континентални шампиони који се нису квалификовали кроз прва два нивоа, могу да учествују на Свјетском првенству и не могу се замијенити са другим возачем.^[3]

Првенство	Возач	Напомена
Актуелни свјетски шампион	Петер Саган (SVK)[4]	Учествовали су
Афрички шампион	Вили Смит (RSA)[5]
Европски шампион	Алекандер Кристоф (NOR)[6]
Шампион Пан-Америке	Нелсон Сото (COL)[7]
Актуелни олимпијски шампион	Грег ван Авермат (BEL)[8]
Шампион Океаније	Лукас Хамилтон (AUS)[9]	Нису учествовали
Шампион Азије	Парк Санг Хонг (KOR)[10]

 Украјина,  Иран,  Венецуела,  Турска,  Еквадор,  Хрватска,  Бразил,  Јужна Кореја,  Алжир,  Тунис и  Кина изабрали су да не искористе сва своја мјеста.  Летонија,  Аргентина,  Шведска,  Грчка,  Хонгконг,  Финска и  Албанија су добили додатно мјесто.

196 бициклиста из 44 државе учествовало је у друмској трци.

Државе учеснице:^[11]

Трка је стартовала у Ронгу гдје је вожено 35 km прије завршне кружне стазе у Бергену. Након 17,9 km, возачи прелазе линију циља први пут, након чега возе 11 кругова дужине 19,1 km.^[12] Главна карактеристика кружне руте је успон Салмон Хил, који се налази након 7 km круга; успон је дуг 1,5 km са просјечним нагибом 6,4%. Са укупно 267,5 km, друмска трка за мушкарце 2017 је најдужа од првенства 2013, на којем је вожено 272,26 km.^[13]

Велики број навијача и облачно небо дочекало је главно групу на старту у Рангу. Мало након нултог километра, Ирац Конор Дан је напао и девет возача је отишло са њим: Шон Меккена (Ирска), Алексеј Вермелен (САД), Андреј Амадор (Костарика), Ким Магнусон (Шведска), Мати Манинен (Финска), Вили Смит (Јужна Африка), Елшин Асадов (Азербејџан), Еугерт Жупа (Албанија) и Салах Мрауни (Мароко). Њих десеторица брзо су стекли велико вођство, које је износило девет минута након 24 киломатра.^[14]

Главна група је била задвољна развојем ситуације и ишли су смиреним темпом прије првог од 11 кругова. На 200 km до циља, предност је почела да опада са свог максимума који је износио 10 минута.^[14] Група је показивала своју намену, али је и даље била вољна да остави велику предност бијегу. Француска и Белгија радили су највише на челу групе.^[14]

На 150 km до циља, предност бијега је спала на 4 минута и 41 секунду, док је Манинен био први возач који је отпао из бијега.^[14] Предност је пала на око три минута на шест кругова до краја, док је из бијега отпадало још возача. Рус Максим Белков био је први возач који је напао из главне групе, али је ухваћен на 90 km до циља.^[14]

У том тренутку, Холандија је отишла на чело групе и својим радом смањили су заостатак на само 30 секунди.^[14] Смит је остао сам, док су сви остали бјегунци достигнути; међутим и његов соло покушај завршен је када га је Јулин Вермот — који је провео више од 100 km на челу за Белгију — достигао и вратио у групу.^[14] Вермотов рад на челу завршен је падом. Могао је да настави трку, али је недуго затим одустао.^[14]

Три и по круга до циља, Аустријанац Марко Халер напао је на успону Салмон Хил, пратио га је Тим Веленс (Белгија), а затим су им се придружили Алесандро де Марки (Италија), Харлинсон Пантано (Колумбија), Давид де ла Круз (Шпанија), Џек Хејг (Аустралија), Ларс Бум (Холандија) и Од Кристијан Екинг (Норвешка). Стекли су 40 секунди предности и приморали су Француску у Пољску да раде на челу главне групе.^[14]

Нилс Полит (Њемачка), покушао је да се прикључи бјегунцима на 43 km до циља, али није могао да их достигне и враћен је у главну групу.^[14] Неколико падова у последњем кругу избацило је неке фаворите из борбе; Себастијан Енао (Колумбија) напустио је трку у медицинском комбију, док је Тиџеј ван Гардерену требало много времена да устане након пада у баријерама.^[14]

На претпоследњем прелазу преко Салмон Хила, свјетски шампион у вожњи на хронометар — Том Димулен (Холандија) напао је, али безуспјешно, није успио да се одвоји и промијени ток трке.^[14]

Преко успона, само су Хејг, Екинг, Де ла Круз и Веленс опстали на челу трке, али су ухваћени на 25 km до циља, након што је њихов бивши сарадник у бијегу — Ларс Бум (Холандија) радио јаку на челу главне групе, са циљем да их достигне.^[14]

Покушај од стране Луис Маса (Шпанија) завршен је практично тек што је почео и велика група, од скоро 80 возача почела је последњи круг Свјетског првенства у Бергену.^[14]

На 16 km до циља Пол Мартенс (Њемачка) и Себастијан Лангевелд (Холандија) напали су из главне групе, али су враћени у великој борби за позиционирање пред последњи прелаз преко Салмон Хила. Тони Галопен (Француска) био је следећи који је покушао, али је и он брзо враћен у групу.^[14]

Пад пред почетак успона Салмон Хил оставио је доста возача на земљи, укључујући и Јенса Кекелејра из Белгије, али трка је почела да се развија на врху. Жилијен Алафилип (Француска) је напао и одвојио се од групе; једино је Италијан Ђани Москон успио да га достигне. Дјеловало је да је то дуо који ће одлучивати о побједнику, након што су заједно прешли успон.^[14]

Иза њих, петнаестак возача укључујући Белгијанце Филипа Жилбера и Грега ван Авермата мучили су се у покушају да достигну дуо, али са разликом која се отворала и затварала међу њима, било је тешко организовати праву потјеру.^[14] Васил Кирјенка (Бјелорусија) и Лукас Постлбергер (Аустрија) удружили су се у намјери да достигну Алафилипа и Москона, али нису успјели да се озбиљније приближе.^[14]

На калдрмисаној секцији на 4,5 km до циља, Алафилип је напао и отишао од Москона. Француз је вјероватно осјетио да је то одлучујући корак, али са групом која се приближавала, постајало је све теже за њега.^[14]

Алафилип је ухваћен прије него се дошло до последњег километра и група од 26 возача спремала се за спринт.^[14]

Када се ушло у последњи километар, било је мало времена за било кога да организује прави лид аут. Александер Кристоф одлучио је да крене рано, али са Саганом који је возио близу његовог точка, Норвежанин је кренуо превише рано.^[14] На 50 m до циља, Саган је убрзао и прошли су практично заједно кроз циљ. Чекао се фото финиш, који је показао да је Саган побиједио са неколико центиметара разлике и освојио трећу узастопну титулу.^[14]

Телевизијски пренос уживо нестао је у завршници, вратио се тек на последњем километру, што ставља додатну мистерију на оно што се догодило. Изгледало је да Саган није у групи, а након повратка преноса уживо — био је у борби за мајицу дугиних боја.^[14]

Италијан Ђани Москон, заузео је 15 мјесто, али је дисквалификован након прегледаног видео снимка, на којем се види да се придржавао за тимски аутомобил.^[15] Москон је био ухваћен у паду, а затим се брзо вратио у главну групу, гдје је радио за Матеа Трентина, који је завршио четврти.^[15]

Од 196 бициклиста колико је стартовало, њих 132 је завршило трку.^[16]

Позиција	Возач	Држава	Вријеме
99	Рик Цабел	Немачка	+ 7' 33"
100	Фабијан Ленард	Швајцарска	+ 7' 33"
101	Амунд Грендал Јансен	Норвешка	+ 7' 33"
102	Игнатас Коноваловас	Литванија	+ 7' 33"
103	Луис Мас	Шпанија	+ 7' 33"
104	Ларс Бом	Холандија	+ 7' 35"
105	Данијеле Бенати	Италија	+ 7' 35"
106	Хесус Ерада	Шпанија	+ 7' 35"
107	Горка Изагире	Шпанија	+ 7' 35"
108	Марк Солер	Шпанија	+ 7' 35"
109	Кјел Рејнен	САД	+ 7' 35"
110	Тим Веленс	Белгија	+ 9' 21"
111	Грегори Раст	Швајцарска	+ 9' 24"
112	Марко Халер	Аустрија	+ 9' 24"
113	Алесандро де Марки	Италија	+ 9' 26"
114	Нилс Полит	Немачка	+ 10' 21"
115	Серхио Енао	Колумбија	+ 10' 21"
116	Јаша Ситерлин	Немачка	+ 10' 21"
117	Тео Гејган Харт	Велика Британија	+ 10' 21"
118	Јоханес Фрелингер	Немачка	+ 10' 21"
119	Коен де Корт	Холандија	+ 10' 21"
120	Антоен Дишез	Канада	+ 10' 21"
121	Примож Роглич	Словенија	+ 10' 21"
122	Оливије ле Гак	Француска	+ 10' 21"
123	Микел Рем	Естонија	+ 11' 53"
124	Џои Роскоф	САД	+ 11' 53"
125	Данијел Холгард	Норвешка	+ 11' 53"
126	Рајан Мулен	Ирска	+ 11' 53"
127	Јиржи Полницки	Чешка	+ 11' 53"
128	Дмитриј Груздев	Казахстан	+ 11' 53"
129	Дион Смит	Нови Зеланд	+ 11' 53"
130	Жозе Гонсалвеш	Португалија	+ 11' 53"
131	Максимилијано Ричезе	Аргентина	+ 11' 53"
132	Жемпи Дрикер	Луксембург	+ 11' 53"
	Трулс Корсет	Норвешка	DNF
	Михаел Колар	Словачка	DNF
	Џек Бауер	Нови Зеланд	DNF
	Лук Дарбриџ	Аустралија	DNF
	Ваут Поулс	Холандија	DNF
	Конор Дан	Ирска	DNF
	Андреј Амадор	Костарика	DNF
	Наиро Кинтана	Колумбија	DNF
	Станислау Бажкој	Белорусија	DNF
	Рубен Гереро	Португалија	DNF
	Тиџеј ван Гардерен	САД	DNF
	Крис Нејландс	Летонија	DNF
	Маћеј Патерски	Пољска	DNF
	Јос ван Емден	Холандија	DNF
	Рори Сутерланд	Аустралија	DNF
	Хуан Себасијан Молано	Колумбија	DNF
	Џеј Макарти	Аустралија	DNF
	Алексеј Вермелен	САД	DNF
	Ерик Башка	Словачка	DNF
	Марек Чанецки	Словачка	DNF
	Маћеј Боднар	Пољска	DNF
	Себастијан Енао	Колумбија	DNF
	Алекс Кирх	Луксембург	DNF
	Александар Порсев	Русија	DNF
	Вили Смит	Јужна Африка	DNF
	Јан Тратник	Словенија	DNF
	Алексис Гужар	Француска	DNF
	Адам Блајт	Велика Британија	DNF
	Овен Дол	Велика Британија	DNF
	Џонатан Дибен	Велика Британија	DNF
	Шон Меккена	Ирска	DNF
	Јулин Вермот	Белгија	DNF
	Ким Магнусон	Шведска	DNF
	Петр Вакоч	Чешка	DNF
	Кристоф Шјерпинг	Норвешка	DNF
	Аугуст Јенсен	Норвешка	DNF
	Максим Белков	Русија	DNF
	Нелсон Сото	Колумбија	DNF
	Хонатан Рестепо	Колумбија	DNF
	Дани ван Попел	Холандија	DNF
	Ало Јакин	Естонија	DNF
	Аксел Номела	Естонија	DNF
	Сергеј Тветков	Румунија	DNF
	Мадс Педерсен	Данска	DNF
	Харалампос Кастрантас	Грчка	DNF
	Салах Едине Мрауни	Мароко	DNF
	Патрик Тибор	Словачка	DNF
	Ијан Станард	Велика Британија	DNF
	Иван Савицкиј	Русија	DNF
	Јосеф Черни	Чешка	DNF
	Елшин Асадов	Азербејџан	DNF
	Костантин Рибарук	Украјина	DNF
	Натан Браун	САД	DNF
	Валенс Ндајисенга	Руанда	DNF
	Мексеб Дебесај	Еритреја	DNF
	Еугерт Жупа	Албанија	DNF
	Јахен Собал	Белорусија	DNF
	Џонг Ђинг Лок	Хонгконг	DNF
	Патрик Бевин	Нови Зеланд	DNF
	Мати Манинен	Финска	DNF
	Метју Хејман	Аустралија	DNF
	Амануел Гебрезгабијер	Еритреја	DNF
	Ђани Москон	Италија	DSQ
	Дамијан Шоу	Ирска	DNS

Свјетско друмско првенство UCI 2017 — Друмска трка за мушкарце на Викимедијиној остави.

• Званични сајт