Стећци у Српској
Стећци (једнина: стећак или стојећак камен,[1] кам, биљег, мрамор) су средњовековни надгробни споменици у облику великог камена: плоча, сандука, сљемењака, крстача и других. Извјесни број стећака има уклесане украсе или натписе. у народу су сачувани термини: "Грчко гробље", "Гребнице", "Мраморови", "Старо гробље" те "Римско гробље" чиме се према др Комару изражава јасна успомена на политичко-територијални и културно-црквени простор Источног Ромејског царства (Византије) у којем је стећак настао. [2]
| Стећци у Српској | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Стећци — средњовековни надгробни споменици |
| Критеријум | културна: iii, vi |
| Референца | 1504 |
| Упис | 2016. (41. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1504 |
До сада је пронађено више од 66.478 стећака, од чега преко 58.547 на подручју данашње Босне и Херцеговине. У Републици Српској се налази нешто више од 31.501 стећака. Највећа концентрација у Српској је у Херцеговини, Билећи, Невесињу, Требињу и Гацку, те у источном дијелу Српске у Рогатици, Палама и другим.[3]
Више од 5.600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично.[4] Број украшених стећака у Српској је нешто виећи од 2.376.[5]
Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 носи натписе ћириличним писмом, а од тог броја у Српској се налази преко 200 на којима се налазе ћирилични записи.[6]
Настанак
Сматра се да су настали у другој половини 12. вијека, те да њихова прва фаза траје кроз 13. вијек. Експанзију и најинтензивније клесање настаје у 14. и 15. вијеку и траје све до краја 16. вијека.[7] Култура стећака настала је у источној Херцеговини. Сматра се у окриљу српске православне културе, јер су настали на подручју Немањићке Србије, те се ширили у унутрашњост Балкана у Босну. Најстарији мрамор са натписом је жупана Грда из средине 12. вијека.[8]
Стећци се често налазе у православним гробљима, те уз цркве. Под стећцима су се сахрањивали припадници обје конфесије у Босни, припадници и римокатоличке и православне вјере(Српске православне цркве, те јеретичке Цркве босанске). Мраморје од 15. вијека прихватају и чланови римокатоличке цркве, те прве генерације исламизираних становника Босне и Херцеговине. Тако на мрамору из околине Травника пише да је то гроб мужа "праве вјере римске", док на надгробном споменику Махмута Бранковића пише "погинуо у боју деспотову".[8]
Откриће црквеног објекта уз некрополу отклања недоумице о стећцима као јеретичким тзв. богумилским споменицима и ставља их у домен православних хришћанских надгробних споменика специфичне регионалне форме, јединственог одраза друштвеног статуса у средњем вијеку.
— Александар Јашаревић, кустоc археолог
Натписи и украси са стећака
На мраморју се најчешће налазе натписи који гласе "† а се лежи (та и та личност)", уклесаних у знак сјећања на личност покојника и на оне који су споменик подигли. Примјери су веома бројни, а само неки од њих су: "А се лежи Мартин Ву'с (Вуја), воје вод[е] син, Црбногорац. А се лежи раббожи Рашко Радовчић".[10] "Туј почива Радосав Грубач сад мртав" (у Кртињу код Љубомира). "А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак". "А се лежи госпоја Беока, кћи Прибисава Косаче". Украси са мраморја су разноврсани, па тако на њима имамо хришћанске симболе: крста, винове лозе, Богородице с дјететом(Христом), васкрслог Лазара, свету Јелену, светог Христофора и друге. Поред хришћанских симбола на мраморју се срећу прикази јелена и коња као симбола бесмртности, познатим и у паганским и у ранохришћанским вјеровањима. Затим, симболи свјетлости, рађања или васкрсења приказани кроз цртеже крста, спирала, полумјесецом или розетом; срећу се и прикази архитектонских узора, те приказа тадашњег феудалног друштва, чести мотиви кола, приказа утврђења и кула са мотивом двобоја.[4]
Поруке епитафа на стећцима су језгровне форме саображене основном својству хришћанске вјере њихових састављача: њеној темељитости и постојаности. Такође, оне изражавају високе моралне норме периода узраслог средњег вијека.
Натписи из Српске
А се лежи Озрин Копијевић, жупан кнеза Павла. Се писа дијак Милосалић Баројевић. Смрти не поисках навиден краљевства босанскога и госпоцтва србскога за мога господина службу. Бодоше ме и сјекоше ме и стјераше и тој смрти не допадох и умрих на рошдество Христово и господин ме воевода окрили и укопа и побележи.
— Надгробни натпис Озрена Копијевића — Варошиште, Рогатица
Натпис монахиње Полихраније, свјетовно Радаче жене жупана Неноја Чихорића, Величани Требиње:
В" име отца- и сина и свјетога духа се лежи раба божија Полихранија а зовоммирсним госпоја Радача, жупана Ненца Чихорића кучница, а невста жупана Вратка ислуге дабижива и тепчије Стипка, а кчи жупана Милтјена Драживојевића а казницу Санку сестра, а постави се блг не (њен) син Дабижив c божијом помоштијусам својми људми а в дни господина краља Твртка" (31,49).
Натпис из Невесиња, уз чест мотив племените баштине:
А се лежи с[а] сином Радисавом. А' с[е] леиже на свој племенитој. Овајкамин Ненад отац с вечне помени постави сину мом жупану Радану и сину му.
Галерија
Некропола у Лубурић пољу, УНЕСКО ИД:1504-015
Лубурић поље, УНЕСКО ИД:1504-015
Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004
Некропола Борак, Бурати, Рогатица УНЕСКО ИД:1504-004
Некропола у Бјелосављевићима
Некропола Лађевина
Некропола Велике Гребенице, Билећа
,_%D0%91%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8_01.jpg)
,_%D0%91%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8_04.jpg)
Списак стећака по општинама Републике Српске
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
- Племенито-пројекат је Удружења студената историје "Др Милан Васић" Бања Лука.:Мраморје Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2018)
- БиХ:Државна комисија ѕа сарадњу са УНЕСКО-м
- Др Горан Ж. Комар: Декларација о стећку
- Вечерње новости:Унеско штити наше стећке
- Др Горан Комар за „Моју Херцеговину“: „Крст је обиљежје Херцеговине“
