Халиде Едип Адивар

Рођена је у Истанбулу, 11.јуна 1883. у Османском царству, а умрла је 9. јануара 1964. године. Одрасла је у имућној породици чији је дом био стециште културне и интектуалне елите тога доба. Пошто је њен отац био секретар на двору султана Абдулхамида, Халиде је своје образовање стекла захваљујући приватним професорима који су је упознали са европском и османском литературом, те религијом и филозофијом. Осим часова клавира узимала је и часове енглеског, француског и арапског језика, док је грчки језик научила од својих комшија од Грка, али и у грчкој школи коју је кратко похађала.^[1] Поред тога похађала је и Амерички колеџ за девојке на коме је дипломирала 1901. године. Након завршеног колеџа, Халиде се удала за професора математике, Салих Зеки-бега, са којим је имала два сина. Убрзо је након тога и сама почела да ради у области образовања. Била је ангажована на реформи женских школа у Цариграду. Радила је као и професор књижевности на Универзитету у Истанбулу. Након удаје за др Аднана Адивара, Халиде се окреће турском националистичком покрету у коме је била врло активан учесник. Била је један од оснивача новинске агенције Анадолијам заједно са новинаром Јунусом Надијом.

На почетку своје књижевне каријере Халиде пише приповетке, да би се касније посветила најсложенијој приповедној врсти, роману. Халиде је објавила десетак романа од којих већина говори о борби жена за бољи положај у друштву. У својим првим романима она залази у дубину женске природе и приказује велики оптимизам и борбу за промену којој је тадашње друштво требало да тежи. Она је у својим романима детаљно обрађивла теме у којој су главни протагонисти жене лошег социјалног статуса и приказује њихову борбу за боље дане. Халиде је била присталица туранизма, културног и политичког покрета, који би свим народима на тлу Турске дао подједнака права. Халиде је учествовала у разним покретима ослобођења, оснивала је разне школе и скупљала је новац за сиријске болнице,а за свој боравак на фронту била је одликована чином десетара. Међутим, након неоставарених снова у Турској, она одлази прво у Европу, а затим у Индију и Америку. Поред дела која је писала на турском, касније је облављивала и на енглеском језику, које су, такође, стекле велику популартност. Својим животним радом представљала је прототип ренесансног човека, и касније се бавила и компаративном књижевношћу, поредећи турску и европску књижевност.

Међу најуспелијим романима, убраја се свакако Рабија(у оригиналу Sinekli bakkal). У овом роману Халиде, приказује живот турског друштва, из угла једне Рабије, дочаравајући контраст између његових мана и врлина на самом почетку XX века.^[2]

• Seviye Talip (1910).
• Handan (1912).
• Mevut Hükümler (1918).
• Yeni Turan (1912).
• Son Eseri (1919).
• Ateşten Gömlek (1922).
• Çıkan Kuri (1922).
• Kalb Ağrısı (1924).

Халиде Едип Адивар на Викимедијиној остави.

• Адивар, Халиде Едип - Министарство културе и туризма републике Турске