Централни национални комитет Краљевине Југославије

Замишљен је као саветодавно тело у који су ушли неки чланови Земљорадничке странке (четврте по величини српске странке), мале Републиканске странке и патриотских организација као што је Српски културни клуб.^[2] Од 1942. па у нарeдне две године имао је Извршни одбор комитета који су чинили Драгиша Васић, Младен Жујовић и Стеван Мољевић. Извршни комитет је руководио администрацијом, везама са Михаиловићевим присталицама и пропагандом, за шта Михаиловићеви команданти нису биле погодне особе. Сви чланови комитета су били људи великосрпских погледа, а имали су мало или никакво политичко искуство.^[2]

На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). Проширени ЦНК је конституисан маја 1944. у селу Субјела.

Тада је формиран његов извршни одбор и одбори за поједине секторе делатности. После конституисања ЦНК, ушли су као председник Михаило Кујунџић, који је представљао Демократску линију, и пет потпредседника: др Ристо Јеремић, др Владимир Белајчић, др Милутин Копша, Адам Прибићевић и Мустафа Мулалић.

Централни национални комитет је имао укупно 47 чланова, а око 15 чланова је кооптирано.

На другом састнку ЦНК у селу Рошци (крај јуна-почетак јула 1944) ЦНК је донео резолуцију против споразума Тито-Шубашића. После неуспелог покушаја др Живка Топаловића да, по одласку у иностранство-Италију, код савезничких влада обезбеди равноправан положај НОП и четничког покрета у решавању послератног уређења Југославије, ЦНК је образовао Одбор ЦНК у иностранству (октобар 1944, у Италији). Председник тог Одбора ЦНК је био др Живко Топаловић, а чланови су били: Адам Прибићевић, Миха Крек, владика Иринеј Ђорђевић, адвокат Јован Ђоновић, др Младен Жујовић и Константин Фотић.

Као што је Светосавски конгрес у село Ба био реакција на Друго заседање АВНОЈ-а, тако је и ЦНК био замишљен као противтеза НКОЈ-у као привременој влади нове Југославије. Пропали су сви покушаји да се преко ЈДНЗ и ЦНК оспоре одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и негира споразум Тито-Шубашић.

Четнички покрет био је пред краја рата политички потпуно разбијен, напуштен од савезника и препуштен Комунистима на милост и немилост.

У 1945. године ЦНК се осипао и нестао тако што се известан број његових чланова повукао, други су пребегли у иностранство или предали органима народне власти нове Југославије. Већина њих је на политичким процесима осуђено на дуге затворске казне, један део је и осуђен на смрт, а само мањи број је успео да се спаси суђења и да настави пропагирање четничког покрета у емиграцији.

• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.