Штитар

Поуздано се зна да је Штитар био насељен и у античко доба. На месту данашњег Штитара откривена су два насеља винчанске културе (период између 5000. и 3000. п. н. е.). У рано бронзано доба, као и у многим насељима овог краја, била је интензивна прерада метала, о чему сведочи депо од 11 бронзаних секира пронађених у Штитару. Под данашњим именом Штитар се први пут помиње 1788. године, као насеље са 12 кућа.

Прва школа је отворена 1863, сељаци су морали сами наћи учитеља.^[1] Почетком 1869. године у Штитару је отворена „повторна” – недељна школа за опште образовање оних који нису имали завршену основну школу. Похађало ју је 16 ученика.

Споменик палим ратницима је откривен у септембру 1922.^[2] Београдско Друштво за васпитање и заштиту деце отворило је овде 1938. насеље напуштене и сиромашне деце.^[3]

Током Другог светског рата школа је спаљена, а на месту старе школе подигнута је нова 1947. године. Школу је подигло село добровољним радом и великим залагањем књижара Луке Туфегџића чије име је и носила. Под овим именом школа је радила до 1969. године, а онда је прикључена матичној, Основној школи „Добросав Радосављевић Народ” у Мајуру. Данас школа у Штитару има осам одељења са око 120 ученика. У школи постоје четири учионице, информатички кабинет, библиотека, наставничка канцеларија, простор за предшколски узраст.

• Марко Штитарац (1780—1827), један од учесника у Првом српском устанку.
• Бранимир Ћосић (1903—1934), српски књижевник и новинар.
• Војислав Туфегџић (1914—1946), коњички гардијски официр Југословенске војске, мајор Југословенске војске у Отаџбини, командант Церског корпуса у оквиру Церско-мајевичке групе корпуса и потом Трећег јуришног корпуса Четврте групе јуришних корпуса.
• Мирослав Ђукић (1966), бивши југословенски фудбалер и бивши селектор репрезентације Србије, али и бивши тренер фудбалског клуба Партизан.
• Јанко Тумбасевић (1985), фудбалер.
• Ненад Гаврић (1992), млади таленат српског фудбала.

У насељу Штитар живи 1827 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.447 1953. 1.630 1961. 1.949 1971. 2.072 1981. 2.183 1991. 2.256 2.233 2002. 2.285 2.355

• Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Штитару

Штитар на Викимедијиној остави.

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)