39. банијски корпус

39. банијски корпус је био корпус у саставу Српске војске Крајине. Он је био формиран у јесен 1992. године од бившег Зонског штаба Територијалне одбране за Банију и 83. петрињске бригаде ЈНА, посебних јединица милиције и дијелова јединица из некадашње Територијалне одбране. Команданти корпуса су били: пуковник, касније генерал-мајор Слободан Тарбук, пуковник Илија Исак, пуковник Станко Летић, пуковник Жарко Гачић. Начелници штаба су били: пуковник Илија Исак, пуковник Станко Летић, пуковник Жарко Гачић и пуковник Дане Банић.[1]

39. банијски корпус
Амблем 39. банијскog корпусa
Постојање1992—1995.
Формацијакорпус
ДеоСрпска војска Крајине
Команданти
КомандантСлободан Тарбук
Командант 2Илија Исак
Командант 3Станко Летић
Командант 4Жарко Гачић

Корпус је био лоциран на територији Баније и бранио је границу РСК према Хрватској (ушће ријеке Уне у ријеку Саву — ушће ријеке Трепче у ријеку Купу) и према Петом корпусу Армије РБиХ (ријека Уна — ријека Глиница). На југозападу и југоистоку корпус је остваривао непосредну везу са јединицама 21. кордунашког корпуса СВК, а на истоку свега неколико километара са јединицама 18. западнославонског корпуса СВК.

Уз ангажовање припадника корпуса обновљен је рад спортских друштава у градовима: Глина, Петриња, Костајница, Двор на Уни. Пружана је помоћ у раду владиних и невладиних организација и других установа. На исти начин, обновљен је рад Филозофског факултета у Петрињи, средњих и основних школа, домова здравља, амбуланти и свих осталих институција од народног интереса.

Организација

Састав 39. корпуса[2][3][4]:

  • Команда (село Грабовац код Петриње)
  • 24. пјешадијска бригада (Глина)
  • 26. пјешадијска бригада (Костајница)
  • 31. пјешадијска бригада (Петриња)
  • 33. пјешадијска бригада (Двор на Уни)
  • 39. јуришни батаљон
  • 39. оклопни батаљон
  • 39. мјешовити противоклопни артиљеријски дивизион
  • 39. лаки артиљеријски дивизион ПВО
  • самостални одред Цапраг
  • 87. позадинска база
  • чета војне полиције
  • чета везе
  • инжењеријска чета

Види још

Референце

Извори

  • Новаковић, Коста (2009). Српска Крајина: успони, падови уздизања. Београд; Книн: Српско културно друштво Зора. 
  • Sekulić, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Nidda Verlag. 
  • Чубрило, Раде (2002). Успон и пад Крајине. Београд: Друштво «Српска Крајина». 
  • Новакович, К.; Радич, А.; Соколов, В. А. (децембар 2021). „Сербское войско Краины в начале 1995 г. Организация, планирование, боевые возможности”. Обозреватель. 382 (12): 94—103.