Spheciformes
Spheciformes[1] су таксономска група оса (у рангу одељења суперфамилије Apoidea) из подреда Apocrita, из реда Опнокрилаца, сродних пчелама, другим осама и мравима. Раније се сматрало засебном суперпородицом Sphecoidea.
Spheciformes | |
---|---|
Ampulex compressa | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Hymenoptera |
Натпородица: | Apoidea |
(нерангирано): | Spheciformes |
Опште каратеристике
Постоји око 10 хиљада врста сфекоидних оса. Могу се наћи на свим континентима осим на Антарктику . Spheciformes је парафилетичка група која се раније сматрала засебном суперпородицом Sphecoidea (Bohart & Menke, 1976)[2]. Међутим, након укључивања ове групе у суперпородицу Apoidea, добила је име Spheciformes. Група је парафилетичка јер су пчеле еволутивно ближе породици оса Crabronidae са којом чине заједничку подгрупу на филогенетском стаблу целе групе.[3]
Као предатори, играју важну улогу у регулисању броја различитих врста инсеката, укључујући и штетне.[4][5][6] Брину се о потомству, граде гнезда (најчешће земљана), припремају намирнице за ларве у њима, у виду мртвих или парализованих инсеката или паука. Захваљујући уношењу осе Larra americana у Порторико из Јужне Америке, било је могуће обуздати размножавање тако опасне штеточине шећерне трске као што је кртица.[7][8]
За фауну Русије назначено је више од 1000 врста.[7] У Ростовској области пронађено је 225 врста оса копања из 58 родова.[9] У међуречју Волге и Оке и на суседним територијама пронађено је 176 врста оса које се укопају из 45 родова.[10][10] Фауна сфекоидних (копајућих и пешчаних) оса на југу Западног Сибира обухвата 243 врсте које припадају у 50 родова.[8][11]
Међу најраспрострањенијим врстама:Sphex ichneumoneus и Prionyx thomae (од севера САД до Аргентине и Чилеа), Sphex argentatus (од Индије и Јапана до Аустралије), Prionyx viduatus (од Јужне Африке до Јапана),Pemphredon montanus (цео Холарктик).[2]
Систематика
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Крајем 20. века раширено је гледиште америчких хименоптеролога Р. Бохарта и А. Менкеа (Бохарт и Менке, 1976) о обједињавању свих оса које се укопавају (тада назване Sphecidae сл у обиму Spheciformes одн. Sphecoidea), укључујући Ampulicinae, Astatinae, Bembicinae, Crabroninae, Entomosericinae, Laphyragoginae, Larrinae, Nyssoninae, Pemphredoninae, Philanthinae, Sphecinae, Xenosphecinae и друге.[2][13] Према савременој класификацији, сфекоидне осе Sphecoidea се спајају у једну групу (надпородицу) заједно са њима сродним пчелама, које су раније чиниле сопствену и засебну надпородицу Apoidea.[3]
- Spheciformes — Сфеходине осе
- Ampulicidae
- Crabronidae — Пешчане осе (European beewolf)
- Heterogynaidae
- Sphecidae —жохари
- Anthophila — Пчелињи одсек
- Andrenidae
- Apidae
- Colletidae
- Dasypodaidae
- Halictidae
- Megachilidae
- Meganomiidae
- Melittidae
- Stenotritidae
Apoidea структура:
______________Heterogynaidae (7 врста) \
/ _____________Ampulicidae (200 врста) ----\ \/ ____________Sphecidae (800 врста) ----/ Осе (Spheciformes)
\/ ___________Crabronidae (8000 врста) / \/ \___________Apidae i.w.S. -> Пчеле
Кладограм на основу чланка Дебевића и др. 2012, који користи молекуларну филогенију и показује да су пчеле ( Anthophila) настале дубоко унутар Crabronidae, које су парафелитичне, као и породица Heterogynaidae.[14] Мала потфамилија Mellininae није укључена у анализу.
Apoidea |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Молекуларно-филогенетске студије спроведене 2017-2018. године показале су да су Crabronidae парафилетске и да се састоје од 9 великих монофилетских клада, укључујући пчеле.[15] Sann et al. (2018) предложили су да се статус 8 засебних породица да у неколико бивших потфамилија Crabodinae копајућих оса:Ammoplanidae, Astatidae, Bembecidae, Crabronidae, Mellinidae, Pemphredonidae, Philanthidae, Psenidae, Sphecidae. Од њих, Ammoplanidae је вероватно сестринска линија пчела.[16]
Главни родови
Списак највећих родова сфекоидних оса:[17]
- Cerceris >860 видов
- Trypoxylon >600
- Bembix ~350
- Tachysphex ~450
- Liris ~300
- Tachytes ~300
- Rhopalum ~280
- Oxybelus ~260
- Crossocerus ~250
- Ammophila ~200