Гордан Петрић

Гордан Петрић (Београд, 30. јул 1969) бивши је југословенски и српски фудбалер.

Гордан Петрић
Лични подаци
Пуно имеГордан Петрић
Датум рођења(1969-07-30)30. јул 1969.(54 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Висина1,85 m
Позицијаодбрана
Сениорска каријера
ГодинеКлубНаст.(Гол)
1986—1988ОФК Београд65(12)
1989—1993Партизан106(6)
1993—1995Данди јунајтед60(3)
1995—1998Глазгов Ренџерс65(3)
1998—1999Кристал палас18(1)
1999АЕК Атина7(0)
1999—2001Хартс37(0)
2001—2002Партизан0(0)
2002→ Сичуан3(0)
Репрезентативна каријера
1987Југославија до 204(0)
1988—1990Југославија до 216(1)
1989—1997Југославија5(0)
Тренерска каријера
2013Бежанија
2014Србија (помоћник)
2015Синђелић Београд
2015Земун
2016Чукарички
2017Рад
2018—2019Партизан (помоћник)
2019АЕЛ
2020Горица
2022—2023Партизан
2024Чукарички

Каријера

Клуб

Дебитовао је за ОФК Београд у сезони 1985/86, кад је клуб испао из најбољег ранга такмичења југословенског фудбала. Прешао је у Партизан током зимског прелазног рока 1989. године. У наредних пет година Петрић је освојио једну титулу првака и два национална купа, пре него што је у новембру 1993. прешао у шкотски клуб Данди јунајтед. Одмах је постао стандардни првотимац, освојио шкотски куп у својој дебитантској сезони са клубом. Прешао је у Глазгов Ренџерс јула 1995. године. Остао је у клубу три године, а помогао је при освајању девете титуле у низу. Затим одлази у енглески Кристал палас. Постигао је један погодак за клуб у ремију 1:1 против Шефилд јунајтеда.[1]

У лето 1999. године. прешао у грчког суперлигаша АЕК из Атине. Напустио је клуб након само неколико месеци и вратио се у Шкотску када га је потписао Хартс у децембру 1999. Петрић је остао у Хартсу до марта 2001, а клуб је напустио две године пре краја уговора споразумно.[2] Једном је постигао погодак за Хартс у Купу УЕФА, победа од 3:2 над Штутгартом.[3]

Вратио се у Партизан 2001. године, а у марту 2002. позајмљен је кинеском клубу Сичуан Гуанчен.[тражи се извор] Кратко је остао у клубу, одиграо је три утакмице и након тога завршио играчку каријеру.

Репрезентација

Петрић је играо за Југославију на Светском првенству за младе 1987. године, а тада тим победио на турниру у Чилеу. Касније је позван за Европско првенство 1992. у Шведској, али је југословенска репрезентација избачена због санкција.[4]

За сениорски национални тим у периоду од 1989. до 1997. године одиграо је укупно пет утакмица. Дебитовао 20. септембра 1989. против Грчке (3:0) у Новом Саду, а последњи пут играо 16. јуна 1997. против Јужне Кореје (1:1) у Сеулу.[5]

Тренер

Између 2007. и 2008, Петрић је био генерални секретар Партизана.[6][7] После је именован за потпредседника клуба у октобру 2008. године, заједно са Зораном Мирковићем.[8][9] Обојица су напустили своје функције до септембра 2009. године.[10]

У децембру 2012. постављен је за тренера Бежаније.[11] Клуб је напустио крајем 2013. године. Након тога, заједно са Иваном Томићем, Петрић је именован за помоћника селектора Србије Љубинка Друловића у мају 2014. године.[12]

После две кратке епизоде у Синђелићу и Земуну, обе током 2015. године, Петрић је у септембру 2016. постао тренер српског прволигаша Чукаричког.[13] Уговор је раскинут споразумно након три месеца.[14]

У септембру 2020. је постављен за тренера словеначког прволигаша Горице.[15] Након серије од пет узастопних пораза, Петрић је напустио клуб у децембру исте године.[16]

Петрић је 12. августа 2022. године постављен за тренера Партизана.[17] На ту функцију је стигао уместо Илије Столице који је претходно смењен. Са Петрићем на тренерској клупи, Партизан је елиминисао малтешки Хамрун спартанс и пласирао се у групну фазу Лиге конференције.[18] У конкуренцији Нице, Келна и Словацка, Партизан је заузео друго место у групи и тако обезбедио себи европско пролеће.[19] Под Петрићевим вођством, Партизан је испао у шеснаестини финала Купа Србије након што је после извођења једанаестераца поражен на гостовању Радничком у Сремској Митровици.[20] На почетку пролећног дела такмичарске 2022/23, Партизан је елиминисан од молдавског Шерифа у баражу за осмину финала Лиге конференције.[21] У Суперлиги Србије, Партизан је доживео један од најтежих пораза на свом терену у клупској историји када је на Стадиону ЈНА изгубио од новосадске Младости резултатом 0:4.[22] Петрић је поднео оставку 27. фебруара 2023, након што је на свом терену Партизан одиграо 1:1 са Радничким 1923 из Крагујевца.[23] У моменту Петрићевог одласка, Партизан се налазио на другом месту Суперлиге Србије са 13 бодова заостатка за Црвеном звездом.[23] Почетком 2024. године, постављен је за новог шефа стручног штаба Чукаричког.[24]

Статистика

Клуб

КлубСезонаЛигаКупЛига купКонтиненталноУкупно
НаступиГоловиНаступиГоловиНаступиГоловиНаступиГоловиНаступиГолови
ОФК Београд1985/861010
1986/87162162
1987/88306306
1988/89184184
Укупно65126512
Партизан1988/8915000150
1989/9027350323
1990/9116040200
1991/92510051
1992/93331331
1993/94101101
Укупно1066901156
Данди јунајтед1993/94271800000351
1994/95332403021423
Укупно6031203021774
Глазгов Ренџерс1995/96331403060461
1996/97262105061383
1997/9860301010110
1998/990000002020
Укупно6538090151974
Кристал палас1998/991810000181
АЕК Атина1999/2000704150161
Хартс1999/20001802010210
2000/01.190201021241
Укупно370402021451
Сичуан Гуанчен (поз.)2002.3030
Каријера укупно3612528114033343629

Репрезентативна

ТимГодинаНаступиГолови
СФР Југославија198920
199000
199100
199200
СР Југославија1993
199400
199500
199600
199730
Укупно50

Успеси

  • Данди јунајтед
    • Куп Шкотске: 1994.
  • Глазгов Ренџерс
    • Првенство Шкотске: 1996, 1997.
    • Куп Шкотске: 1996.
    • Лига куп Шкотске: 1997.

Референце

Спољашње везе