Вргорац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сплитско-далматинска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 6.572 |
— густина | 23,14 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 12′ 20″ С; 17° 22′ 20″ И / 43.205595190921656° С; 17.372184506362806° И / 43.205595190921656; 17.372184506362806 |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 284,00 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Борис Матковић |
Поштански број | 21276 |
Позивни број | (0)21 |
Регистарска ознака | MA |
Веб-сајт | |
vrgorac.hr |
Вргорац је град у Хрватској, Сплитско-далматинска жупанија.
Вргорац се налази на крајњем југоистоку жупаније, у залеђу Биокова. Смештен је на старом "француском" приморском каменитом друму, који је грађен кулуком народним за време Наполеонове окупације (1806-1814). Ту се налази природна граница Херцеговине и Далмације.
Вргорац је некад био чувен по свом "дернеку" (црквеном вашару), о католичком Великом Петку. Свечана процесија одвијана је ноћу.[1]
За време градња "француског" каменог друма за време Наполеонове (1806-1814) окупације Далмације, откривен је ту рудник асфалта (паклине).[2] Заслужан је француски маршал Марион. Да би кренула производња асфалта финансијски је највише уложио Немац Кениг из Беча. Радник "Паклина" је давао квалитетну сировину са 30% асфалта. Фабрика асфалта у којој је топљена руда запошљавала је пре Првог светског рата 200 радника.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вргорац.
На попису становништва 2011. године, град Вргорац је имао 6.572 становника, од чега у самом Вргорцу 2.039.
Број становника по пописима[3] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
7.618 | 7.865 | 8.701 | 10.251 | 11.910 | 12.859 | 12.838 | 12.756 | 11.621 | 11.612 | 11.246 | 9.927 | 8.228 | 7.497 | 7.593 | 6.572 |
Напомена: Настао из старе општине Вргорац.
Број становника по пописима[3] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
656 | 1.184 | 754 | 886 | 1.035 | 1.188 | 1.454 | 1.172 | 987 | 1.031 | 1.057 | 1.167 | 1.350 | 1.697 | 2.188 | 2.039 |
Напомена: Од 1869. до 1910. исказивано је под именом Врхгорац. У 1869. и 1921. садржи податке за насеље Бања, као и део података у 1857. и 1931, те за насеље Котези у 1869.
На попису становништва 1991. године, насељено место Вргорац је имало 1.697 становника, следећег националног састава:
Попис 1991. | ||||
---|---|---|---|---|
Хрвати | 1.609 | 94,81% | ||
Југословени | 36 | 2,12% | ||
Срби | 11 | 0,64% | ||
Муслимани | 9 | 0,53% | ||
Македонци | 2 | 0,11% | ||
Црногорци | 2 | 0,11% | ||
остали | 2 | 0,11% | ||
неопредељени | 19 | 1,11% | ||
регион. опр. | 1 | 0,05% | ||
непознато | 6 | 0,35% | ||
укупно: 1.697 |
Познат је по својим земљорадничким производима, а посебно по јагодама.
Задњих година посебно се истичу туристичке активности на подручју еко-села Кокорићи.
Бивша насеља |
---|
Међународне | |
---|---|
Државне | |
Географске |