Жупаније Хрватске
Жупаније Хрватске су примарна административна подјела Републике Хрватске. Откако су уведене 1992. године, Хрватске је подијељена на 20 жупанија и главни град Загреб, који има надлежности и правни статус и жупаније и града (одвојен од околне Загребачке жупаније).[1][2] Од 2015. године, жупаније су подијељене на 128 градова и 428 (већином руралних) општина.[3][4]
Жупаније
Власт
Жупанијска скупштина је представничко и савјетодавно тијело у свакој жупанији. Заступници у скупштини се бирају сваке четврте године на изборима (пропорцијални систем са затвореном листом и Д’Онтов систем на локалним изборима.[7]
На челу извршне власти у свакој жупанији се налази жупан, осим у Загребу гдје се на челу градске извршне власт налази градоначелник. Жупани (са два замијеника), градоначелник Загреба (са два замијеника)[а] бирају се сваке четврте године већином гласова у јединицама локалне самоуправе, са системом двоструког круга уколико ниједан кандидат не добије потребну већину у првом кругу гласања.[7] Жупани (са замијеницима) и градоначелник Загреба (са замијеницима) могу бити опозвани на референдуму. Управни органи жупаније су административна одјељења и службе која се успостављају за извођење радова у домену самоуправе жупаније, каоо и за спровођење радова државне управе пребачене на жупаније. Административним одјељењима и службама управљају руководиоци (директори) које именује жупан на основу јавног конкурса.[8]
У свакој жупанији постоји Уред државне управе које обавља задатке Владе (под министарством управе). Предстојника Уреда државне управе, који је дипломирани правник, именује Влада (у Загребу је градоначелник одговоран за државну администрацију). Ове канцеларије (администрације) нису подређене жупанијским скупштинама или жупану, него непосредно држави.
Финансије и задаци
Жупаније финансира Влада, али средства добијају и од послова у власништву жупанија, жупанијских пореза и жупанијских накнада. Жупанијски порези су петогодишњи порез на насљеђе и порез на поклон, порез на моторна возила, порез на пловило и порез на машине за аркадне игре.[9][10]
Жупаније су задужене за обављање општих јавних административних услуга, за основно и средњошколско образовање, здравствену заштиту коју финансира Влада, социјалну заштиту, администрацију која се односи на пољопривреду, шумарство, лов, рибарство, рударство, индустрију и грађевинарство, као и друге услуге везене за економију на жупанијском нивоу, као и за управљање инфраструктуром путног саобраћаја и издавање грађевинских и локацијских дозвола и других докумената везаних за градњу у жупанијској надлежности, искључујући подручја великих градова и сједишта жупанија; Влада и мјесне (градске и општинске) владе могу вршити сваки од тих задатака на одговарајућим нивоима у складу са законом.[8]
Удружење хрватских жупанија основано је 2003. године као оквир за међужупанијску сарадњу.[тражи се извор]
Види још
Напомене
Референце
Литература
- sabor, Hrvatski (18. 2. 2013). „Zakon o lokalnoj i područnoj (regionalnoj) samoupravi (pročišćeni tekst)”. Narodne novine (на језику: хрватски) (19/2013). Приступљено 18. 10. 2017.
- sabor, Hrvatski (21. 12. 2012). „Zakon o lokalnim izborima”. Narodne novine (на језику: хрватски) (144/2012). Приступљено 18. 10. 2017.
- „The Constitution of the Republic of Croatia (consolidated text)” (на језику: хрватски). Hrvatski sabor. Архивирано из оригинала 2. 11. 2015. г. Приступљено 18. 10. 2014.
Шаблон:Литераура крај