Падеј | |
|---|---|
 Православна Црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Чока |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.376 |
| — густина | 30/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 49′ 27″ С; 20° 09′ 42″ И / 45.82425° С; 20.16158° И / 45.82425; 20.16158 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 82 m |
| Површина | 78,3 km2 |
.svg)  Падеј Падеј на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23325 |
| Позивни број | 0230 |
| Регистарска ознака | KI |
Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).[2]
Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.
И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија.
Овде се налази Летњиковац Шулхо Вебера.
У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 1.920 | 66,62% | ||
| Срби | 712 | 24,70% | ||
| Роми | 119 | 4,12% | ||
| Југословени | 48 | 1,66% | ||
| Хрвати | 4 | 0,13% | ||
| Македонци | 4 | 0,13% | ||
| Бошњаци | 3 | 0,10% | ||
| Црногорци | 2 | 0,06% | ||
| Словенци | 1 | 0,03% | ||
| Русини | 1 | 0,03% | ||
| Муслимани | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 4 | 0,13% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 25 | 46 | ||
| 75—79 | 45 | 68 | ||
| 70—74 | 67 | 108 | ||
| 65—69 | 97 | 118 | ||
| 60—64 | 85 | 99 | ||
| 55—59 | 75 | 100 | ||
| 50—54 | 107 | 93 | ||
| 45—49 | 103 | 89 | ||
| 40—44 | 118 | 95 | ||
| 35—39 | 116 | 106 | ||
| 30—34 | 79 | 90 | ||
| 25—29 | 69 | 65 | ||
| 20—24 | 94 | 72 | ||
| 15—19 | 87 | 84 | ||
| 10—14 | 99 | 103 | ||
| 5—9 | 90 | 67 | ||
| 0—4 | 63 | 57 | ||
| Просек : | 40,0 | 43,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.167 | 319 | 738 | 59 | 49 | 2 |
| Женски | 1.236 | 173 | 745 | 267 | 49 | 2 |
| УКУПНО | 2.403 | 492 | 1.483 | 326 | 98 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 644 | 299 | 3 | 0 | 125 |
| Женски | 345 | 179 | 0 | 0 | 77 |
| УКУПНО | 989 | 478 | 3 | 0 | 202 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 6 | 60 | 44 | 7 | 42 |
| Женски | 1 | 0 | 27 | 4 | 2 |
| УКУПНО | 7 | 60 | 71 | 11 | 44 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 3 | 14 | 6 | 13 |
| Женски | 2 | 1 | 8 | 21 | 20 |
| УКУПНО | 3 | 4 | 22 | 27 | 33 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 8 | 3 | 0 | 10 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 9 | 3 | 0 | 12 | |
