Слабиња | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Општина | Хрватска Дубица |
Област | Банија |
Становништво | |
— 2011. | 348 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 12′ 21″ С; 16° 40′ 58″ И / 45.205907° С; 16.682658° И / 45.205907; 16.682658 |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 113 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 44450 Хрв. Дубица |
Позивни број | +385 44 |
Регистарска ознака | SK |
Слабиња је насељено место у Банији у саставу општине Хрватска Дубица, Сисачко-мославачка жупанија у Републици Хрватској.
Смештена је у долини реке Уне, у микрорегији Петрињско-дубичкога хумља Средње Хрватске, 9 km северозападно од Дубице. Површина насеља је 17,89 км². Налази се на државном путу Д47 (Липик – Новска – Хрватска Дубица – Хрватска Костајница – Двор) и неразврстаном путу.[1]
У административној подели Српске православне цркве Слабиња припада Костајничко-дворском архијерејском намесништву Горњокарловачке епархије, а у Католичкој цркви припада жупи Пресветога Тројства из Дубице, Дубичко-костајнички деканат Сисачке бискупије при Загребачкој надбискупији.[1]
Привредна основа су пољопривреда и сточарство. Насеље припада подручју посебне државне бриге.[1]
За време СФР Југославије била је у саставу велике општине Костајница, СР Хрватска. Слабиња се од 1991. до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Парох у Слабињи 1827. године био је поп Стефан Живковић, са капеланом, поп Христифором Тубицом.[2]
На јужној страни пута, према реци Уни, налазе се рушевине храма Свете Параскеве. Црква је саграђена 1828. године, али је 1944. године у Другом светском рату минирана. Минирали су је усташе, те су јој оштетили кровну конструкцију, свод, унутрашњост и црквени инвентар. Након Другог светског рата остале су стајати рушевине. Године 1970. почела је обнова ове вредне грађевине, али кров, нажалост, никада није постављен. Црква се налази у центру насеља.[3]
Према попису становништва из 2011. године, насеље је имало 348 становника те 119 породичних домаћинстава.[4]
Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 458 | 341 | 478 | 565 |
Југословени | 42 | 135 | 26 | |
Хрвати | 12 | 7 | 15 | 25 |
Муслимани | 1 | |||
остали и непознато | 10 | 1 | ||
Укупно | 523 | 490 | 520 | 590 |
Демографија[5] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1857. | 609 | |
1869. | 635 | |
1879. | 671 | |
1880. | 794 | |
1890. | 794 | |
1910. | 962 | |
1921. | 880 | |
1931. | 937 | |
1948. | 495 | |
1953. | 563 | |
1961. | 590 | |
1971. | 520 | |
1981. | 490 | |
1991. | 523 | |
2001. | 317 | |
2011. | 348 |
На попису становништва 1991. године, насељено место Слабиња је имало 523 становника, следећег националног састава:
Попис 1991. | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 458 | 87,57% | ||
Југословени | 42 | 8,03% | ||
Хрвати | 12 | 2,29% | ||
Муслимани | 1 | 0,19% | ||
остали | 1 | 0,19% | ||
неопредељени | 1 | 0,19% | ||
непознато | 8 | 1,52% | ||
укупно: 523 |
Бивша насеља |
|
---|