Јасмила Жбанић

Младост

Жбанић је рођена у Сарајеву 19. децембра 1974. године у муслиманској породици. Жбанић је ишла у локалне школе пре него што је похађала Академију сценских уметности у Сарајеву, где је и дипломирала. Једно време је радила у Сједињеним Државама као луткарка у позоришту Bread and Puppet Theater у Вермонту и као кловн у радионици Ли Де Лонга. Године 1997. основала је уметничко удружење „Деблокада“ и почела да снима документарне и кратке филмове.

Каријера

Након повратка у Босну и Херцеговину, основала је удружење уметника „Деблокада“. Кроз Деблокаду је Жбанић написала и продуцирала многе документарне, видео радове и кратке филмове.^[1] Њен рад је виђен широм света, приказан на филмским фестивалима и приказан на изложбама као што су Манифеста 3 у Словенији 2000. године, у Каселу 2004. и Бијенале у Истанбулу 2003. године. Од тада је снимила добро прихваћене игране филмове.

Њен играни филм Грбавица из 2006. освојио је Златног медведа на 56. Међународном филмском фестивалу у Берлину, велику награду жирија на Међународном фестивалу дугометражног такмичења 2006. године, а награђен је за најбољи европски филм и најбољу европску глумицу 2006. године. Њен филм На путу из 2010. године, који истражује однос младог пара који живи у Сарајеву,^[2] приказан је на 60. Берлинском међународном филмском фестивалу.^[3]

Ратна драма из 2020. Quo Vadis, Aida? освојио је награду публике на 50. међународном филмском фестивалу у Ротердаму, награду за најбољи међународни филм на Гетеборшком филмском фестивалу 2021. учествовао је на 77. Венецијанском међународном филмском фестивалу и такође освојио награду за најбољи међународни филм на 36. Independent Spirit Awards. Штавише, у марту 2021. филм је номинован за најбољи филм не на енглеском језику, а Жбанић је номинована за најбољу режију на 74. додели филмских награда Британске академије. Филм је 15. марта 2021. номинован за најбољи међународни играни филм на 93. додели Оскара. На 34. додели европских филмских награда одржаној у децембру 2021, Quo Vadis, Aida? освојио награду за најбољи филм.^[4] Такође, Жбанић је добила награду за најбољу режију, а глумица Јасна Ђуричић је на истим наградама добила награду за најбољу глумицу.^[5]

Жбанић признаје да се њени филмови углавном баве народом Босне и Херцеговине. Она каже да користи филм да истражује њихове проблеме и проблеме у вези са својим животом. Жбанић настоји да створи ликове који нису само „црно-бели“, јер стварни људи нису тако једноставни. Она не ствара ликове који су строги свеци и јунаци, али који могу бити слаби, а такође храбри и толерантни.^[6] Жбанић је 2017. године потписала Декларацију о заједничком језику Хрвата, Срба, Бошњака и Црногораца.^[7]

Филм

Телевизија

• 2004. интервју
• Јасмила Жбанић на IMDb-у